Жељезнице Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жељезнице Републике Српске

Grb zrs.jpg
Лого Жељезница Републике Српске


Основано 12. мај 1992.
у Српском Сарајеву
Врста Акционарско друштво
Делатност Превоз путника и робе, вуча возова и одржавање вучних јединица, возова и возних средстава, одржавање пруга и технички надзор над њима, надзор над другим пружним и станичним објектима и постројењима, одржавање и изградња уређаја, постројења и инсталација...
Сједиште Добој
Застава Републике Српске Република Српска
Дужина пруга: 418,290 km
Дужина електрификованих пруга (25 kV,50 Hz)
338,069 km
Једноколосјечних 393,690 km
Једноколосјечних електрификованих
313,469 km
Двоколосјечних 24,600 km
Двоколосјечних електрификованих
24,600 km
Међународни код 0044
Међународно чланство UIC, CIT, RIV, RIC, FTE, SERG, TEA, TCV, BCC, FIP
Запослених 3.662[1]
Руководиоци Здравко Савић
Дан ЖРС 12. мај
Интернет презентација www.zrs-rs.com

Жељезнице Републике Српске (скраћено ЖРС) је национално жељезничко саобраћајно предузеће Републике Српске. Главна дјелатност Жељезница Републике Српске је обављање промета роба и путника на жељезничким пругама у Републици Српској. Укупна дужина пруга нормалног колосијека у Републици Српској износи 425 километара, од чега је 80% електрицицирано. Међународни код Жељезница Републике Српске је 0044.[2]

Организација ЖРС[уреди]

Зграда Жељезница Републике Српске

Сједиште ЖРС се налази у улици Светог Саве 71 у Добоју. Директор ЖРС је Петко Станојевић.

  • Пословна инфракструктура
Сектор за грађевинске послове
Сектор за електротехничке послове

Историјат[уреди]

Жељезнице Републике Српске су основане на дан 12. мај 1992. године. Влада Републике Српске је на сједници оджаној на Палама у Српском Сарајеву 24. маја 1992. донијела одлуку о оснивању националне жељезничке компаније „Српске жељезнице“. Крсна слава Жељезница Републике Српске је Свети Василије Острошки, који се слави на дан оснивања ЖРС, 12. мај, као Дан жељезничара Републике Српске. До 2001. године ЖРС су славиле 15. септембар, Дан Југословенске жељезнице.

ЖРС су 24. јуна 1997. подњеле захтјев за приступање Међународној жељезничкој унији (UIC). Међународна жељезничка унија 10. марта 1998. држи састанак, а на својој 187-ој сједници у Бриселу 16. јуна 1998. године доноси одлуку о пријему ЖРС у Међународну жељезничку унију. Ова одлука је потврђена на генералној скупштини Међународне жељезничке уније (UIC) 27. октобра 1998. у Берлину. Тада Жељезнице Републике Српске добијају свој међународни код 0044. Након овога су ЖРС подњеле захтјев за приступ у Међународни жељезнички комитет у Берну (CIT). На Генералној скупштини Међународног жељезничког комитета (CIT) 18. маја 2000. године ЖРС једногласном одлуком постаје чланица Међународног жељезничког комитета (CIT). Након овога ЖРТ постаје чланица свих реномираних међународних жељезничких организација. ЖРС 2001. постаје чланица TCV, чланица Жељезница југоисточне Европе (SERG) у Бугарској 15. новембра 2002, чланица Савеза путничких тарифа жељезница југоистоцне Европе 24. априла 2002, затим чланица Савеза тарифа Европа–Азија (TEA) у Атини 15. октобра 2002, чланица InterRail савеза 2003, чланица BCC 1. јануара 2004, и FIP савеза 9. јуна 2004. у Атини.

Жељезничке пруге Републике Српске[уреди]

Укупна грашевинска дужина пруга на територији Републике Српске износи 418,290 километара.

393,690 километара једноколосјечних пруга
24,600 километара двоколосјечних пруга
442,890 укупно километара колосијека отворене пруге

Укупна дужина електрифицираних пруга на територији Републике Српске износи 338,069 километара.

313,469 километара једноколосјечних пруга
24,600 километара двоколосјечних пруга

Дужина осталих станичних колосијека износи 162,150 километара. Укупна дужина колосијека у употреби износи 578,144 километара.

Жељезничке возне линије ЖРС[уреди]

Унутрашње пружни правци:

Добој-Костајница-Бањалука-Омарска-Приједор-Нови Град
Блатна-Нови Град-Добрљин
Добој-Модрича-Шамац
Брчко МП-Брчко
Добој-Зворник
Бијељина-Сремска Рача
Јабланица-Штрбци

Жељезнички возни парк ЖРС[уреди]

У Републици Српској постоје три жељезничка возна парка у Приједору, Бањалуци и Добоју. Жељезнице Републике Српске имају 800 нових и поправљених вагона.

Локомотиве[уреди]

  • Електро локомотива серије 441
  • Дизел електрична локомотива серије 661
  • Дизел хидраулична локомотива серије 212
  • Дизел хидраулична локомотива серије Рх 2062
  • Дизел електрична локомотива серије 642
  • Дизел електрична локомотива серије 643
  • Дизел-моторни воз (ДМВ) серије 813/814

Глас жељезничара[уреди]

Глас жељезничара је информативно службено гласило Жељезница Републике Српске. Лист излази два пута мјесечно и бесплатан је. Директор Гласа жељезничара је Петко Станојевић.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори[уреди]