Живан Јанкахидац
Живан Жива Јанкахидац (1882—1957) теолог и друштвено-хумани радник из Великог Бечкерека
Јанкахидац је био градоначелник Великог Бечкерека (1919—1920) и народни посланик Краљевине СХС на листи Демократске странке (1920—1923)[1].
Биографија[уреди | уреди извор]
Живан Јанкахидац се родио 1882. године у Великом Бечкереку.
Завршио је гимназију у свом родном граду, а 1905. студије богословије у Сремским Карловцима[2].
Започео је средином 1906. године свештеничку службу у Бега Св. Ђурђу у Банату, као помоћник оболелом тамошњем пароху.[3] Положио је децембра 1906. године "стечајни испит" - за свештеника. Од 1907. до 1913. године био је свештеник у Српском Чанаду[2] при храму Св. Николе.[4]
Био је добровољац у Првом светском рату, да би у међуратном периоду обављао дужност жупанијског архивара.[5]. На првим парламентарним изборима Краљевине СХС 28. новембра 1920. године изабран је за народног посланика, као чиновник из Великог Бечкерека. Учествовао је као демократа у раду Демократског клуба у Народној скупштини у Београду.[6] Био је приседник (члан) Банатског сирочадског стола[1], до 1936. године, када је пензионисан[2]. Такође је био и председник Српске земљорадничке задруге у Великом Бечкереку (1927—1930)[7] и члан Управе Обласног одбора Јадранске страже од 1934. године.[8].
Написао је историјат Великог Бечкерека од 1717. до 1918. године за монографију "Петровград"[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938. (Зрењанин 2004), 381.
- ^ а б в Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 185.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1906.
- ^ Прота милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
- ^ Милан Петров, Музеј Торонталске жупаније у Великом Бечкереку од оснивања до 1918. године, Рад војвођанских музеја 15-17, Нови Сад 1968.
- ^ "Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине Југославије", Београд 1921.
- ^ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004).
- ^ "Правда", Београд 1934.
- ^ Александар Станојловић (ур.), Петровград, Петровград 1938 (Зрењанин 2004), 45-55.