Жива(II) бромид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жива(II) бромид
IUPAC име
Други називи Живин(II) бромид
Идентификација
CAS регистарски број 7789-47-1 YesY
PubChem[1][2] 24612
RTECS OV7415000
Својства
Молекулска формула HgBr2
Моларна маса 360,41 g/mol
Агрегатно стање бела чврста материја
Густина 6,03 g/cm³, чврста материја
Тачка топљења

237 °C, 510 K, 459 °F

Тачка кључања

322 °C, 595 K, 612 °F

Растворљивост у води растворив
Растворљивост веома растворив у етарима
Структура
Геометрија молекула ромбична
Опасност
ЕУ-класификација (T+)
(N)
EU-индекс 080-002-00-6
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
0
 
Р-ознаке R26/27/28, R33, R50/53
С-ознаке (S1/2), S13, S28, S45, S60, S61
Тачка паљења незапаљив
Сродна једињења
Други анјони Жива(II) флуорид
Жива(II) хлорид
Жива(II) јодид
Други катјони Цинк бромид
Кадијум бромид
Жива(I) бромид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Жива(II) бромид је неоргански метални бромид који се забележава формулом HgBr2. Као жива(II) хлорид изузетно је отрован.

Ово једињење припремамо када Калијум бромид додамо раствору живиних соли и то кристализирамо. Такође се може добити мешањем жива(II) нитрата и натријум бромида или растварања жива(II) оксида у бромоводоничној киселини.

Реакције[уреди]

Жива(II) бромид се користи као реагент у Конигс–Норовој реакцији, којом се формира гликозидна веза на угљеним хидратима.[3][4]

Он се такође користи за тестирање присуства арсеника.[5] Арсеник у узорку се прво конвертује у гас арсин третманом са водоником. Арсин реагује са жива(II) бромидом:[6]

AsH3 + 3HgBr2 → As(HgBr)3 + 3HBr

Бели жива(II) бромид прелази у жути, смеђи или црни, ако је арсеник присутан у узорку.[7]

Жива(II) бромид бурно реагује са елементарним индијумом на високим температура[8] и, кад је изложен калијуму, може да формира на шок сензитивне експлозивне смеше.[9]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Horton, Derek (2004). Advances in Carbohydrate Chemistry and Biochemistry. Amsterdam: Elseveir Academic Press. стр. 76. ISBN 0-12-007259-9 Приступљено 29. 5. 2008.. 
  4. ^ Stick Robert V. (2001). Carbohydrates: The Sweet Molecules of Life. San Diego: Academic Press. стр. 125. ISBN 0-12-670960-2 Приступљено 29. 5. 2008.. 
  5. ^ Pederson Ole (2006). Pharmaceutical Chemical Analysis. Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 107. ISBN 0-8493-1978-1 Приступљено 29. 5. 2008.. 
  6. ^ Odegaard Nancy, Sadongei Alyce (2005). Old Poisons, New Problems. Rowman Altamira. стр. 58. ISBN 0-7591-0515-4 Приступљено 29. 5. 2008.. 
  7. ^ Townsend Timothy G., Solo-Gabriele Helena (2006). Environmental Impacts of Treated Wood. Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 339. ISBN 0-8493-6495-7 Приступљено 29. 5. 2008.. 
  8. ^ Bretherick L., Urben P. G., Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. стр. 110. ISBN 0-7506-3605-X Приступљено 29. 5. 2008.. 
  9. ^ Bretherick L., Urben P. G., Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. стр. 1276. ISBN 0-7506-3605-X Приступљено 29. 5. 2008.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]