Жива(II) бромид
| Жива(II) бромид | |
|---|---|
| IUPAC име |
|
| Други називи | Живин(II) бромид |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 7789-47-1 |
| ПубХем | 24612 |
| RTECS | OV7415000 |
| Својства | |
| Молекулска формула | HgBr2 |
| Моларна маса | 360,41 g/mol |
| Агрегатно стање | бела чврста материја |
| Густина | 6,03 g/cm³, чврста материја |
| Тачка топљења |
237 °C, 510 K, 459 °F |
| Тачка кључања |
322 °C, 595 K, 612 °F |
| Растворљивост у води | растворив |
| Растворљивост | веома растворив у етарима |
| Структура | |
| Геометрија молекула | ромбична |
| Опасност | |
| ЕУ-класификација | (T+) (N) |
| EU-индекс | 080-002-00-6 |
| NFPA 704 | |
| Р-ознаке | R26/27/28, R33, R50/53 |
| С-ознаке | (S1/2), S13, S28, S45, S60, S61 |
| Тачка паљења | незапаљив |
| Сродна једињења | |
| Други анјони | Жива(II) флуорид Жива(II) хлорид Жива(II) јодид |
| Други катјони | Цинк бромид Кадијум бромид Жива(I) бромид |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Жива(II) бромид је неоргански метални бромид који се забележава формулом HgBr2. Као жива(II) хлорид изузетно је отрован.
Ово једињење припремамо када Калијум бромид додамо раствору живиних соли и то кристализирамо. Такође се може добити мешањем жива(II) нитрата и натријум бромида или растварања жива(II) оксида у бромоводоничној киселини.
Реакције [уреди]
Жива(II) бромид се користи као реагент у Конигс–Норовој реакцији, којом се формира гликозидна веза на угљеним хидратима.[1][2]
Он се такође користи за тестирање присуства арсеника.[3] Арсеник у узорку се прво конвертује у гас арсин третманом са водоником. Арсин реагује са жива(II) бромидом:[4]
Бели жива(II) бромид прелази у жути, смеђи или црни, ако је арсеник присутан у узорку.[5]
Жива(II) бромид бурно реагује са елементарним индијумом на високим температура[6] и, кад је изложен калијуму, може да формира на шок сензитивне експлозивне смеше.[7]
Референце [уреди]
- ^ Horton, Derek (2004). Advances in Carbohydrate Chemistry and Biochemistry. Amsterdam: Elseveir Academic Press. стр. 76. ISBN 0-12-007259-9 Приступљено 29. 05. 2008..
- ^ Stick Robert V. (2001). Carbohydrates: The Sweet Molecules of Life. San Diego: Academic Press. стр. 125. ISBN 0-12-670960-2 Приступљено 29. 05. 2008..
- ^ Pederson Ole (2006). Pharmaceutical Chemical Analysis. Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 107. ISBN 0-8493-1978-1 Приступљено 29. 05. 2008..
- ^ Odegaard Nancy, Sadongei Alyce (2005). Old Poisons, New Problems. Rowman Altamira. стр. 58. ISBN 0-7591-0515-4 Приступљено 29. 05. 2008..
- ^ Townsend Timothy G., Solo-Gabriele Helena (2006). Environmental Impacts of Treated Wood. Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 339. ISBN 0-8493-6495-7 Приступљено 29. 05. 2008..
- ^ Bretherick L., Urben P. G., Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. стр. 110. ISBN 0-7506-3605-X Приступљено 29. 05. 2008..
- ^ Bretherick L., Urben P. G., Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. стр. 1276. ISBN 0-7506-3605-X Приступљено 29. 05. 2008..
|
|||||