Живот

Из Википедије, слободне енциклопедије

Живот представља највишу форму кретања материје, најсложенију и најзначајнију појаву природе.[1] Природа живота је још недовољно позната да би се могла дати једна задовољавајућа и неспорна дефиниција. Проблем живота је најчешће повезан са основним питањем филозофије о примарности духа или материје. Због тога постоје два супротстављена схватања природе живота: идеалистичко (виталистичко), које га сматра по суштини натприродном појавом, и материјалистичко, које га сматра врло сложеном физичко-хемијском појавом.

Живо биће[уреди]

У биологији, главној науци која се бави проучавањем живота, живо биће је свака јединка коју одликују животни процеси. Жива бића подлежу еволутивним механизмима, што значи да су подложна променама. Такође, сваки живи организам је сачињен из ћелија. Што се тиче осталих нивоа организације, они се разликују у зависности од сложености самог организма. Сва жива бића се могу сврстати у неколико група, чији број зависи од начина поделе. Једна од подела је на пет царстава:

Вируси не припадају ни једном од поменутих царстава, јер постоји размимоилажење у мишљењу научника; неки их не сврставају у жива бића, јер немају одлике других организама.

„Још није сасвим утврђено да ли су сви вируси живи организми или честице материје која прелази у живот“[2] Значи, по групи научника, вируси су прелазна форма из неживе у живу природу.

Извори[уреди]

  1. ^ Мала школска енциклопедија, стр. 104. ISBN 978-86-331-2950-3.
  2. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Вируси, Просвета, Београд, pp. 251, Прва књига,1972.

Са других Викимедијиних пројеката :