Жирафа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жирафа
Giraffe standing.jpg
Статус угрожености:
Status iucn2.3 CD sr.svg
Нижи степен опасности - таксон зависан од заштите (IUCN 2.3)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Сисари (Mammalia)
ред: Папкари (Artiodactyla)
породица: Giraffidae
род: Giraffa
Биномијална номенклатура
Giraffa camelopardalis
Linnaeus, 1758
Ареали распрострањења подврста
Ареали распрострањења подврста
подврсте

видети текст чланка

Екологија таксона
Животна форма:
хербивор

Жирафа (лат. Giraffa camelopardalis) је афрички сисар из реда папкара, највиши од свих копнених животиња. Мужјаци могу бити високи од 4.5 до 5.5 метара и тежити до 1,360 килограма. Рекордна тежина једног мужјака је износила приближно 2.000 kg, а висина 5.87 m.[2] Генерално, мужјаци су крупнији од женки, које су од мужјака ниже 70-100 cm.

Жирафе су сродству са јеленима, антилопама и говедима, али су груписане у засебну фамилију, фамилију жирафа (Giraffidae) у коју још спада њихов најближи рођак, окапи. Жирафе живе на простору од Чада до Јужне Африке.

Укупна популација жирафа је процењена на 110.000 до 150.000 јединки. Кенија са 45,000, Танзанија са 30.000 и Боцвана са 12.000 жирафа имају највеће популације.[3]

Назив[уреди]

Име камелопардалис је изведено из раноримског назива, где сједињује речи камиле и леопарда.[4] Реч „жирафа“ вероватно потиче од арапске речи الزرافة (ziraafa или zurapha), што значи „скуп, сакупљање“ (животиња), или само „висок“. Ипак, реч у српски није дошла из арапског, већ преко посредног старофранцуског girafe.

Физичке особине[уреди]

Снимак главе жирафе

Оба пола имају рогове, мада су рогови код женки мањи. Рогови су заправо коштани израштаји лобање, покривени кожом и длаком, дуги до 13,5 cm. Код мужјака, калцијум се таложи на костима лобање током целог живота правећи нове израштаје. Рогови расту, пре свега, на челу, око очију и на носној кости, па глава током година постаје све крупнија и тежа. Очи жирафе су крупне и смеђе, заштићене дугим и црним трепавицама.

Жирафе поседују тачке које прекривају цело тело, осим доње делове њихових стомака. Не постоје две жирафе са истим распоредом шара на телу. То је као случај са човеком или зебрама; не постоје два човека са истим отиском прстију или две зебре са истим шарама. Жирафе имају дугачке и снажне вратове, прекривене гривом коју чине кратке и оштре длаке. Врат чини само седам пршљенова, као и код других сисара, али они код одраслих јединки могу да буду широки и до 28 cm. Тако врат може да достигне и два метра. Ове животиње такође имају незнатно издуженије предње ноге, око 10% дуже него њихове стражње ноге.

Имају веома дугачак и лепљив језик. Језик жирафе је дуг до 45 cm и прекривен густом пљувачком. Када једе, животиња га увија око лишћа и грања и повлачи га надоле. Користи га и за влажење и чишћење очију.

Да би се крв пумпала све до главе и доводила кисеоник до мозга, потребно је и посебно срце које је код жирафе дугачко 60 cm, тешко више од 11 kg (25 пута веће од човековог), и пумпа 60 до 75 литара крви у минуту. И крвни притисак двоструко је већи него код човека. Захваљујући једном веома истанчном крвном систему жирафе не падну у несвест кад нагло подигну главу јер им се крв сјури у главу и обратно. То је због система залистака који подешавају артеријски и венски крвоток, као и због зидова крвних судова који натапају мозак који су веома растегљиви.

Социјални живот и репродукција[уреди]

Жирафа са младунчетом

Женке жирафа се удружују у групу од дванаест или више јединки, повремено укључујући и неколико младих мужјака. Мужјаци живе у такозваним „младожењачким“ стадима, док старији мужјаци често воде усамљени живот. Мужјак жирафе одређује плодност женке окушавањем њеног урина, да би одредили да ли је она „у терању“.

И жирафама, као и другим биљоједима, размножавање се заснива на харемском начину живота: обично се главни мужјак пари с читавом групом женки како оне, једна по једна, улазе у „терање“. Приступ женкама је могућ само ако постоји хијерархија, а она се постепено ствара још од младих дана да би, када дође време, била утврђена „некингом": реч је о „мачевању“ снажним вратовима. Супарници постављени један наспрам другог почињу да њишу дугачким вратовима укрштајући их вијугавим покретима. Ударци се изводе благо, а сурове борбе су ретке. Обично побеђује онај који има дужи врат и тежу лобању, значи старији.

Бременитост код жирафе траје између 14 и 15 месеци, после чега се рађа једно младунче. Женка се усправљено порађа и ембрионска кеса обично пуца када беба падне на земљу. Новорођена жирафа је отприлике 1.8 m висока. У року од неколико сати после рођења, младунче је већ способно да трчкара около. Оно тада постаје лак плен хијенама, лавовима, леопардима и афричким дивљим псима. Смртност малих жирафа је велика - до 70% у првој години живота. Само 25 од 50% младих жирафа достигне зрелост. Младунче сише млеко до четвртог месеца старости, иако почиње да брсти лишће отприлике већ треће седмице после рођења.

Животни век жирафа је између 20 и 25 година у дивљини, а 28 година у заточеништву.

Понашање[уреди]

Два мужјака у некингу

Жирафа се храни лишћем и грањем дрвета мимозе и акације. Брсти круну акације и притом бира спољне, младе листове који имају два пута више хлорофила, протеина и шећера од оних у унутрашњости круне. Она може да поједе 63 kg лишћа и гранчица и попије око 30 литара воде дневно. Ретко пије воду, али да би то извела мора да се бави акробатиком: прво мора да размакне предње ноге највише што може, а често и да их савије у коленима.

Жирафин корак је елегантан, док може да прилично брзо да трчи. У ходу се креће брзином од 6-7 km/h, а у трку достиже и до 60 km/h. Но, не може дуго да трчи, јер при једном удисају узима 12 литара ваздуха, у поређењу са коњем, који узме пуних 30 литара. Одрасла жирафа се брани шутирањем ногу великом силином. Један једини ударац копитом може да смрска лобању лава, или му поломи кичму.

Жирафа током дана проведе склупчана само два-три сата дневно. Она за сан издвоји веома мало времена - од 10 минута до највише два сата за један дан.[5] То је најкраће време проведено у спавању од свих сисара.

Верује се да су жирафе скоро потпуно неме. Сам жирафин гркљан, односно предео гркљана у коме су смештене гласне жице, скоро је потпуно неразвијен. Ипак, иако генерално тихе и нечујне, могле су се чути како грокћу, фркћу и мучу. Скорија истраживања су доказала да животиње комуницирају на нивоу инфразвука.[6]

Подврсте[уреди]

Данас већина зоолога жирафе дели на девет подврста према посебним шарама и бојама крзна, иако постоје многи прелазни тонови.

Занимљивости[уреди]

  • Жирафе су једине животиње које се рађају са роговима.
  • Прву жирафу у Европу је донео Јулије Цезар 46. године пре нове ере.
  • Жирафе имају најдужи реп међу копненим сисарима. Дужина репа са чуперком на крају износи 2.4 метара.[2]

Галерија слика[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Antelope Specialist Group (1996). Giraffa camelopardalis. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 5 May 2006.
  2. ^ а б San Diego Zoo giraffe fact sheet, Приступљено 14. 8. 2006.
  3. ^ East, R. 1998, in: African Antelope Database 1998. IUCN/SSC Antelope Specialist Group Report.
  4. ^ Camelopard, Приступљено 5. 4. 2013.
  5. ^ BBC - Science & Nature - Human Body and Mind - What is sleep, Приступљено 5. 4. 2013.
  6. ^ http://www.animalvoice.com/Giraffe.htm

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :