Жирондинци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Жирондинци (фр. girondins, по реци Жиронда) су били политичка група током Француске револуције. Иако у ово доба још нису постојале партије, њихова организација је била релативно чврста. Као и јакобинци били су демократе, али су са њима били у сукобу. Године 1793. већина жирондинаца је осуђена на монтираном процесу.

Име су добили по томе што су углавном потицали из департмана Жиронде (околина Бордоа). У своје доба најчешће су их називали Брисотинци, по имену свог вође Жак Пјер Брисоа.

У Законодавној скупштини Француске жирондинци су заступали принцип демократске револуције у унутрашњој политици и принцип патриотског отпора спољним силама. Својим утицајем навели су краља да 1792. именује кабинет пун њихових присталица, као и да се објави рат хабзбуршкој Аустрији. И жирондинци и монтањари су у основи били републиканци и противници монархије, спремни да примене силу за остварење својих идеја. Жирондинцима се приписивала тежња за федерализацијом Француске. Они су представљали провинцијску високу буржоазију, док су монтањари иза себе имали ситну париску буржоазију и радикале. Жирондинци су били више теоретичари, и нису се најбоље сналазили у хаосу и масакру који су пратили збацивање монархије 10. августа 1792.

Оправдање за увођење револуционарног терора била је војна опасност у којој се налазила Француска, ројалистичка побуна у Вандеји, као и убиство Мараа. Монтањари, иако у мањини, оптужили су жирондинце за ројализам и федералистичке тежње. Скупштина је 28. јула 1793. означила двадесетједног депутата као издајнике и непријатеље државе, међу њима пет жирондинаца. Осумњичени су изведени на монтиран процес и гиљотинирани 31. октобра. Већина преосталих жирондинаца су похватани и погубљени у провинцији, а неки од њих су извршили самоубиство.

Тек после пада Робеспјера, преостали преживели жирондинци су рехабилитовани и проглашени 1795. „мученицима за слободу“.

Спољашње везе[уреди]