Жирје
| Жирје | ||||
|---|---|---|---|---|
 |
||||
| Подаци | ||||
| Положај | Јадранско море | |||
| Архипелаг | Шибенска острва | |||
| Координате | 43°39’47’’ СГШ 15°39’58’’ ИГД |
|||
| Држава |  Хрватска |
|||
| Жупанија | Шибенско-книнска | |||
| Град | Жирје | |||
| Површина | 15,08 km² | |||
| Обалска линија | 41,8 km | |||
| Број становника | 124 (2001) | |||
| Положај | ||||
 Жирје
Жирје на мапи Хрватске
|
||||
|
Координате : |
||||
Жирје је једино стално насељено пучинско острво међу шибенским острвима. Жирје је смештено 22 километра југозападно од Шибеника на додиру с националним парком Корнати, површине 15,08 км², дужине 12 километара и укупне обале 41,8 км. Острво је претежно састављено од кречњака, рељефно је занимљива композиција на којој се уздужно простиру два издигнута брда, а у средњем делу је плодно поље велико 108 хектара, од укупно 1508 хектара колико има читаво острво. На острву постоји осам природних пећина и јама. Највиши врх има 131 м на којем је очуван кружни бедем праисторијског насеља.
Жирје је с копном тј. са Шибеником повезано трајектном линијом и субвенционисаном брзобродском линијом. На острву је разграната мрежа од тридесет километара путева.
Историја [уреди]
Претпоставља се да је острву име дато по некадашњим густим шумама медитеранског храста са плодовима жира. Због положаја острво је од давнина имало улогу предстраже, па је византијски цар Јустинијан у 6. веку подигао утврђења Градину и Густерну. Хрватски краљ Петар Крешимир IV даровао је острво 1059. године бенедиктинцима. Након тога су га брибирски кнезови заједно са Муртером уступили Задранима, а они га 1323. године опет враћају под окриље Шибеника. За време млетачке владавине поседи на острву припадали су шибенским племићким фамилијама. Године 1572. Турци су у потпуности опустошили острво. И много година касније Жирје остаје важно војно упориште. Обална утврђења Звиздуља и Вела глава саграђене су за време аустроугарске власти, а италијанска власт им је додала проматрачницу на околном брду, а југославенска војска 1950. економат и заповедништво у Микуљицама изнад увале Коромашња као и низ протудесантних положаја на ртовима увала под битницама. Неколико подигнутих споменика сведочи о догађајима и значају острва за време Другог светског рата.
