Жђислав Бексињски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жђислав Бексињски

Жђислав Бексињски
Жђислав Бексињски

Пуно име Жђислав Бексињски
Информације
Датум рођења 24. фебруар 1929.
Место рођења Санок (Пољска)
Датум смрти 21. фебруар 2005.
Место смрти Варшава (Пољска)
Дела

Жђислав Бексињски (пољ. Zdzisław Beksiński; Санок, 24. фебруар 1929Варшава, 21. фебруар 2005) је био чувени пољски сликар, фотограф и вајар. Све његове слике су биле или Барокног, или Готичког стила. Први стил су одликовале слике из периода Фантастичног реализма када је сликао узнемиравајуће слике из пост-апокалиптичног, надреалног окружења. Други стил је апстрактнији, гдје се увиђа доминација форме, као што се могло видети на његовим каснијим радовима. Бексињски је убијен 2005. године.

Ранији живот[уреди]

Рођен је у граду Санок, на сјеверу Пољске. После студирања архитектуре у Кракову, вратио се у Санок 1955. године. Провео је неколика година као надзорник градилишта. Бексински је мрзео тај посао. У то време, заинтересовао се за фотомонтажу, умјетничку фотографију, вајање и сликање. Правио је склуптуре од гипса, метала и жице. Његове фотографије су садржавале неколико тема које су се могле пронаћи у његовим каснијим сликама, као што су искривљена људска лица, пејзажи и објекте веома неправилног облика које је додатно покушао да изрази помоћу светла и сене. Његове фотографије су такође приказивале узнемиравајуће слике, као што је уништено лице лутке дјетета, портрете људи без лица као и људе са лицима обавијеним завојима. Касније се он концентрисао на сликање, а његове прве слике су биле апстрактне природе.

Сликање и цртање[уреди]

Техника[уреди]

Бексињски није имао никакво формално образовање као сликар. Његове слике су обично сликане са уљаним бојама на тврдој плочи, коју је он сам припремао, иако је експериментисао са акрилним бојама. Није волео тишину, те је увијек слушао класичну музику док је сликао. Иако је болео класичну музику, Бексињски је ценио и рок музику.

Фантастични реализам[уреди]

Прва престижна изложба 1964. године у Варшави је била његов први већи успех, а све његове слике су продате.

Почео је да слика пун ентузијазма, и константо је радио(увијек слушајући класичну музику). Убрзо је постао водећи сликар у модерној пољској умјетности. Касних 1960-их, Бексињски је ушао у, како је он то називао, Фантастични период, који је трајао све до 1980-их. Ово је његов најпознатији период, у којем је направио веома узнемиравајуће слике које су показивале надреално, пост-апокалиптично окружење гдје су детаљно приказане сцене смрти, трулежи, пејзажа испуњених костурима, деформисааних фигура и пустиња. Ове слике су биле веома детаљне, рађене његовом чувеном прецизношћу. У то време, Бексињски је изјавио Желим да сликам на такав начин као да фотографишем снове. И упркос тамним тоновима, Бексињски је рекао да су његови радови погрешно схваћени, и да су, по његовом мишљењу, оптимистични и хумористични. Већину времена, и сам Бексински је признавао да не зна шта његова дјела у потпуности значе, те је због овога, одлучио да не да име ниједној његовој слици. Прије него што се преселио у Варшаву, Бексињски је у његовом дворишту запалио велики број његових дјела, јер је сматрао да су неки били превише лични, а да неки једноставно, нису били довољно добри.

Каснији рад[уреди]

1980-те су биле време промене за Бексињског. Његова дела су постала популарна у Француској, због настојања Пјотра Дмочовоског, а стекао је и велику популарност у Западној Европу, САД и Јапану. Његова дела у 1980-им и 1990-им су била фокусирана на монументалне склуптуре на сликама, рађене са ограниченим бројем боја на палети, те је сликао велики број крстова. Дела рађена у овоме стилу су обично изгледала као скицирана снажним линијама, а била су много мање раскошна од слика у периоду фантастичног реализма, али су била једнако моћна и доминантна. 1994. године, Бексињски је објаснио „Идем у правцу поједностављења позадине, а у исто време веће деформације фигура, које су сликане без утицаја природног светла и сене. Али ипак желим да направим слику за коју ће сви знати да сам је ја насликао.”.

Каснијих година 1990-их, пронашао је рачунаре, дигиталну фотографију и фото манипулацију, области на које се фокусирао до краја његовог живота.

Породичне трагедије[уреди]

1990-е године су биле веома тежак период са Бексиског, 1998. године, његова жена Зофија је преминула, а годину касније, 1999. године, дан пре Божића, његов син Томас је починио самоубиство. Бексински је пронашао тело његовог сина. Пошто се није могао помирити са чињеницом да је његов син мртав, он је наставио да чува коверту коју је написао за његовог сина Томаса, у случају да он умре. Дана 21. фебруара 2005. године, Бексински је пронађен мртав у његовој соби, са 17 убода ножем, од којх се испоставило да су два била фатална. Бексинског је убио тинејџер Роберт Купиец, син дугогодишњег Бексинсковог чувара, након што је Бексински одбио да му да зајам од неколика стотина злота. Роберт је добио 25 година затвора, а његов саучесник, Лукас Купиец је добио 5 година затвора.

Личност[уреди]

Иако су Бексињскове слике биле мргудне, он је био веома пријатна особа која је знала да ужива у разговору и која је имала чудан смисао за хумор. Био је искрен, скроман и понекада стидљив, те је избјегавао јавне догађаје, као што је било отварање његове изложбе. Он је музику узимао за главни вид инспирације. Изјавио је да никада није пронашао инспирацију у литератури, кинима као ни у раду других умјетника, те никада није посјећивао музеје ни друге изложбе. Бексињски је избјегавао конкретну анализу његових дјела, говоривши Ја не могу појмити осјетљиви садржај овога рада. Поготово је одбацивао оне који су понудили једноставан одговор на значење његових радова.

Умјетничко насљеђе[уреди]

У граду Саноку у Пољској, постоји музеј посвећен Бексињском. Музеј Бексинског има 50 слика и 120 цртежа и колекције Дмочовског. Његова дјела могу да се пронађу и у Градској Галерији Умјетности у граду Częstochowa у Пољској. Дана 18. маја 2012. године, многе познате личности, укључујући Министра за регионални развој, су присуствовали церемонијалном отварању Нове галерије Жђислава Бексињског, која је изграђена у обновљеном делу дворца. 19. маја 2012. године, галерија је отворена јавности.

Бексињскијев крст, који има карактеристичан Т облик, данас стоји у пустињи Невада.

Спољашње везе[уреди]