Загајица

Загајица
Главна улица Загајце
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Вршац
Становништво
Становништво (2011)	575
Густина становништва	25 ст/km²
Положај
Координате	44°58′25″N 21°13′17″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	115 m
Површина	23,3 km²
Загајица Загајица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	26344
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Загајица је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском управном округу. Према попису из 2002. било је 575 становника (према попису из 1991. било је 790 становника).

Историја

Загајца-1713. г

Фурјес-1894. г

Загајца-1922. г

Године 1713. први пут се спомиње Загајца са 29 домова. 1716. године припојена вршачким диштрикту,(Срез) а идуће године пописано је 37 домова. 1742. г населили су се у Загајци Румуни, стога је извршено премеравање земље и попис народа. Сагрђена је црква 1744. г <Гладна година> била је 1749, јер су скакавци потпуно уништили усев. Исте године пописано је 60 домова. Године 1771. продата је стара школска зграда.

Загајца је 1774. г припојена је Илирској, а 1776. Влашко-илирској регименти. 1781. г имала је 841 православног становника. Исте године су опет скакавци уништили усев у атару, те су због тога, 28. октобра те гладне године, у свим православним црквама широм Баната, одржане молитве.

Болести (Богиње) су владале 1794г. Родило се 31, а умрло 59 душа, од којих је било испод 10 година 49. душа. Исте године, од 25 маја до 7 јуна, владала је сточна куга. Становништво се тада саветовало, да сваке године, на дан 25 маја, иде на поклоњење до једног крста, који је до 1910. г био од дрвета а те године подигнут је нов од камена.

Загајца је од почетка била у избиштанској компанији, а од 2. јануара 1803. до 30. октобра 1818. у гребеначкој компанији.

Саграђена је садашња црква 1809. г Загајца је 1838г. додељена је српском батаљону, 1845. српској регименти.

Пописано је 1854. г 797 душа.

Загајца је припојена Тамишком комитату 1873.

Подигнута је 1904. г нова општинска кућа.

Бројно кретање становништва: 1869-782; 1880-934; 1890-1049; 1900-1102; 1910-1245.Становника
Пошто је српска војска заузела Загајцу, ушла је у састав Тороталско-тамишке жупаније. Пописом 31 јануара пописано је свега 1183 станивника, од којих је било; Срба-1183; Румуна-25; Немаца-7; Мађара-4.

Демографија

У насељу Загајица живи 470 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,2 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1185 1953. 1184 1961. 1214 1971. 1055 1981. 928 1991. 790 687 2002. 651 575

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			513	89,21%
Роми			37	6,43%
Румуни			5	0,86%
Мађари			2	0,34%
Црногорци			1	0,17%
Хрвати			1	0,17%
Словаци			1	0,17%
Македонци			1	0,17%
Југословени			1	0,17%
непознато			11	1,91%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	3			8
80+	7			8
75-79	9			16
70-74	24			21
65-69	26			37
60-64	8			17
55-59	10			15
50-54	25			17
45-49	21			23
40-44	22			14
35-39	18			13
30-34	15			14
25-29	16			15
20-24	16			16
15-19	17			26
10-14	15			15
5-9	10			14
0-4	17			7
просек	42.2			44.8

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 293 297 325 307 281 248 205

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 54 57 32 25 18 14 3 2 - - 2.80

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	237	67	144	18	3	5
Женски	260	46	142	68	4	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	138	98	-	-	17	-	4	5	-	3
Женски	87	71	-	-	2	-	-	2	-	1
Оба	225	169	-	-	19	-	4	7	-	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	3	-	-	2	-	-	6
Женски	-	1	-	1	-	-	-	-	9
Оба	-	1	3	1	-	2	-	-	15

Литература

• Литература
• Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер ISBN 86-85075-04-1
• Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Загајци настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
• „М. Марина“[http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d7/

Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Загајица

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)