Загужане
Загужане | |
|---|---|
 Поглед на Загужане са платоа Цркве свете тројице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2011. |  310 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 55′ 01″ С; 21° 59′ 15″ И / 42.917° С; 21.9875° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 277 m |
.svg)  Загужане Загужане на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16221 Велика Грабовница |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Загужане је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 310 становника.
Положај села[уреди | уреди извор]
Загужане је подигнуто на обалама Туловске реке, на благо заталасаној дилувијалној тераси, кроз коју је Туловска река измоделирала своју долину. Долина се шири у правцу југоистока, а сужава у супротном правцу, а земљиште се благо спушта ка долини Јужне Мораве а пење према југозападу ка планини Кукавици.
Име села[уреди | уреди извор]
Не постоји никаква легенда о постанку имена овога села.
Ако би се служили лексичком медотодом и посматрали етимолошку реч Загужане, могло би се рећи да је село добило име са значењем: насеље је подигнуто позади, иза неког које постоји испред. Могуће је да име села дошло због тога што је подигнуто иза неког луга, дакле Залужане па временом постало Загужане.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Загужане живи 277 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,0 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 9 | 4 | ||
| 75—79 | 6 | 10 | ||
| 70—74 | 8 | 10 | ||
| 65—69 | 10 | 13 | ||
| 60—64 | 25 | 17 | ||
| 55—59 | 9 | 16 | ||
| 50—54 | 8 | 7 | ||
| 45—49 | 5 | 8 | ||
| 40—44 | 9 | 4 | ||
| 35—39 | 17 | 12 | ||
| 30—34 | 16 | 12 | ||
| 25—29 | 7 | 13 | ||
| 20—24 | 4 | 9 | ||
| 15—19 | 12 | 6 | ||
| 10—14 | 10 | 5 | ||
| 5—9 | 15 | 7 | ||
| 0—4 | 5 | 8 | ||
| Просек : | 43,0 | 45,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 145 | 25 | 104 | 15 | 1 | 0 |
| Женски | 144 | 12 | 106 | 24 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 289 | 37 | 210 | 39 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 67 | 26 | 0 | 0 | 6 |
| Женски | 32 | 18 | 0 | 0 | 7 |
| УКУПНО | 99 | 44 | 0 | 0 | 13 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 10 | 6 | 0 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 4 | 10 | 9 | 0 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 5 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 5 | 2 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 1 | |
Порекло становништва[уреди | уреди извор]
У првом српском попису одмах по ослобођењу ових крајева Загужане је имало 41 кућу.
Према попису из 1953. године у овом селу је било 86 домаћинстава и 541 становник, док је 1971. године имало 82 домаћинства са само 420 становника.
Данас у Загужану живе ови родови:
Староседеоци:[уреди | уреди извор]
-Зајци, Бегови, Вампирови-Деда Нешини, Штурмини, Митићи, Јанчићи, Цилини-Кисерци, Петковци, Тункини, Симонови – блиски Тункинима и Зојкини.
Непознатог порекла:[уреди | уреди извор]
-Стојилкови, Мењини, Сиркини (Стојан Сирка), Митини (Митићи) и Борко Павловић звани Поп.
-Денчини су пореком из Шумадије.
-Бивкини су пореклом из Шумадије.
-Купусарови су из власотиначке Каменице.
-Свакарови су из Пресечине.
-Новкови су из Ораовице.
-Динини су пореклом из Варварина.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
