Задушнице

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 21.01.2012. и налази се у категорији Религија. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Начин обележавања

Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

• Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

• Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

• Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

• Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

• На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Датуми обележавања

Задушнице могу бити:

• ускршње,
• петровске,
• великогоспојинске,
• божићне,
• а негде и јесење – митровске или “велике” задушнице.

Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.

Спољашње везе

• Прилози за етнопсихологију Срба : страх у српској традицији
• Радио-телевизија Републике Српске: Сутра Митровске задушнице, 4. 11. 2011. ((sr))
• Радио-телевизија Републике Српске: Сутра Велике задушнице, 17. 2. 2012. ((sr))