Закарпатска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Закарпатска област
Застава Грб
Мапа Украјине са истакнутом Закарпатском облашћу
Седиште области Ужгород
Највећи градови Ужгород, Мукачево
Званични језик украјински
Површина 12.777 km²
Становништво (2006.)
 - Број 1.241.887
 - Густина насељености 97/km²
Гувернер Олександр Ледида
Поштански кôд 88-90xxx
Позивни број +380 31
 - ISO 3166-2 UA-21
Интернет страница carpathia.gov.ua/

Закарпатска област је једна од области Украјине. Главни град је Ужгород.

Историја[уреди]

У прошлости је овај регион био познат као Карпатска Рутенија. Словени су се на ово подручје доселили у 4. веку. У 7-8. веку, словенско племе Бели Хрвати је живело на овој територији. У 9-10. веку, регион је био део Бугарског царства, а у то време се помиње и локални владар кнез Лаборец, који је био бугарски вазал. У 10-11. веку регион је био део Кијевске Русије. После тога регион долази под власт Угарске, а у 13. веку је, под сизеренством Угарске, великим делом ове регије владао рутенски племић кнез Ростислав. Током колапса централне власти у Угарској, крајем 13. и почетком 14. века, регијом су владали фактички независни локални владари Амаде Аба и Миклош Пок. Један део регије је у то време припадао словенској краљевини Галиција-Волинија.

У 16. веку регион је подељен између Хабзбуршке монархије и вазалне османске кнежевине Трансилваније. За време Првог светског рата Закрпатија је са Галицијом била поприште великих боја руске и аустроугарске војске. Касније ће цео регион припасти Трансилванији, да би 1699. године у целости припао Хабзбуршкој монархији. После пропасти Монархије, 1918. године, регион ће постати део Западноукрајинске народне републике, а потом део Чехословачке. 1927. године регион постаје једна од покрајина Чехословачке, да би прогласио независност 1939. године. Међутим, убрзо након тога регион окупира и анектира Хортијева Мађарска. Доласком совјетске Црвене армије 1944. године, регион улази у совјетску сферу утицаја: биће званично прикључен Совјетском Савезу 1945. а совјетској Украјини 1946. године.

Демографија[уреди]

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 2001.
Украјинци 78,4 % 80,5 % Украјински језик 81,0 %
Мађари 12,5 % 12,1 % Мађарски језик 12,7 %
Румуни 2,4 % 2,6 % Руски језик 2,9 %
Руси 4,0 % 2,5 % Румунски језик 2,6 %
Роми 1,0 % 1,1 %
Словаци 0,6 % 0,5 %
Немци 0,3 % 0,3 %

Референце[уреди]

  1. ^ National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. ^ Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine