Заозјорск
| Заозјорск Заозёрск | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | ЗАТО Заозјорск |
| Основан | 1958. |
| Статус града | од 14. септембра 1981. |
| Стара имена | до 1981 − Заозјорни |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017 | 10.019 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 69° 24′ 07″ С; 32° 26′ 45″ И / 69.4019° С; 32.4459° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 56 m |
.svg)  Заозјорск Заозјорск на карти Русије | |
 Заозјорск Заозјорск на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184310 |
| Позивни број | +7 81556 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 533 |
| ОКТМО код | 47 733 000 001 |
| Веб-сајт | |
| http://www.citysever.ru/ | |
.png)
_proposal.png)
Заозјорск (рус. Заозёрск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем северу Мурманске области и има статус затвореног војничког града. Затворени градски округ града Заозјорни обухвата територију површине 516 км2 и у његовом саставу се налазе још 4 војне базе.
Званичан статус града има од 1981. године. Према проценама националне статистичке службе за 2017. у граду је живело 10.019 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Заозјорск налази се у северном делу Мурманске области смештен на око 3 километра јужније од Западноличког фјорда (залива Баренцовог мора). Централни део града лежи на надморској висини од 56 метара.
Град је повезан железницом са Мурманском, а такође постоји друмска веза са Мурманском, Видјајевом, Гаџијевом и Печенгом.
Историја[уреди | уреди извор]
Недалеко од савременог насеља, на ушћу реке Западне Лице налазило се лапонско село истог имена које се у писаним изворима помиње 1833. године. Село је расељено након Зимског рата 1940. године. Градња савременог насеља започела је током 1958. године и оно је требало да послужи као база флотили нуклеарних подморница. Локална кољска власт у јануару 1963. новооснованом насељу даје име Заозјорни (рус. Заозерный). Због важности насеља у поштанском саобраћају оно се од јануара 1972. до септембра 1981. означавало кодним именом Североморск-7 (од октобра 1981. до 1994. означавано је као Мурманск-150). Садашње име града усвојено је указом Председништва Врховног совјета Руске СФСР од 14. септембра 1981. године, а истим указом цело подручје је проглашено затвореном административно-територијалном јединицом.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 11.199 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2017. град имао 10.019 становника.[1]
| 1996. | 2002. | 2010. | 2015. | 2017. |
|---|---|---|---|---|
| 19.300 | 12.687[2] | 11.199[2] | 9.864 | 10.019 |
По броју становника град Североморск се почетком 2017. налазио на 935. месту од 1.112 званичних градова Русије.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 19. 09. 2017.
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
