Западни Кавказ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Западни Кавказ*
Светска баштина Унеска

Mt Elbrus Caucasus.jpg
Држава Застава Русије Русија
Врста природна
Критеријум ix, х
Референца 900
Регија Европа и Северна Америка
Историја уписа у светску баштину
Упис 1999.  (19. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.


Координате: 44° 00′ 00" СГШ, 40° 00′ 00" ИГД

Западни Кавказ (рус. Западный Кавказ) западни део планинског венца Великог Великог Кавказа, од Црног мора до планине Елбрус (на слици десно) у Русији. Како је то једини планински венац у Европи који није претрпио значајне промене људским деловањем уписан је 1978. године на UNESCO-ву листу резервата биосфере у оквиру програма МаБ. [1]

Опис[уреди]

На најзападнијем делу заштићеног подручја од 298.903 ha, од летовалишта Сочи, налази се други по старости национални резерват биосфере у Русији (Кавказский государственный природный биосферный заповедник) основан као национални парк још 1924. године на подручју Краснодарског краја, Репбулике Адигеје и Карачајевско-черкеске републике (247.000 ha).

Језеро Кардивач с планине Кутехеку

Ово подручје је било насељено пре 500 хиљада година о чему сведочи више од 150 археолошких локалитета у којима су прноађени људски остаци (између осталог и неандерталаца). Ипак је овај предео оста непромењен људским деловањем све до недавно. Данас се ту јављају последице сече дрвећа, испаше стоке (око 200 сточара живи у тампон зони), лова, рекреације и туризма. Око 40-50 хиљада туриста посети резерват биосфере годишње (1997.). Резерват биосфере чине углавном мала низијска подручја, ледничких врхова (око 60) и преко 130 језера која чине око 80% типичног пејзажа Кавказа. Висина је између 250 и 3360 метара, што је висина највишег врха, Акарагварата. Реке са северне стране су Бољшоја Лаба и Белаја, које се уливају у Кубан, док су на јужној страни реке краће и уливају се у Црно море. Ту се налазе бројни водопади до 250 метара висине.

Флора[уреди]

У резервату има станиште ретка, око 85 метара висока нордијска јела (Abies nordmanniana), за коју се верује да је највиша врста дрвета у Европи. Ту је и енглеска тиса (Taxus baccata), буква (Fagus orientalis), кестен (Castanea sativa), смрча (Picea orientalis), иберски храст (Quercus iberica), кавкашка липа (Tilia caucasia) и европска зеленика (Buxus sempervirens). Петина биљних врста не овом подручју је ендемична.

Фауна[уреди]

Поштанска марка с приказом Западног Кваказа из 2006.

Фауна је такође богата, укључујући ретке врсте као што су: леопард (Panthera pardus ciscaucasica), мрки медвед (Ursus arctos), рис (Felis lynx) и кавкашки јелен (Cervus elaphus moral). Ово подручје је последње уточиште кавкашких бизона (Bison bonasus caucasicus) од којих су последњи примерак у природи убиле ловокрадице 1927. године. Дванаест потомака кавкаског бизона је преживело у зоолошким вртовима, а њеихово директно потомство, као и укрштано с подврстом Bison bonasus bonasus је враћено у подручје западног Кавказа тако да се потомци кавкаског бизона налазе поново у свом природном станишту.[2].

Галерија[уреди]

Изори[уреди]

  1. ^ KAVKAZSKIY, Опис резервата биосфере на сајту УНЕСКО-вог програма „Човек и биосфера“ ((en))
  2. ^ http://www.petermaas.nl/extinct/speciesinfo/caucasianbison.htm ((en))
  • Кавказский заповедник. In Заповедники СССР. Заповедники Кавказа. Moskva: Мысль, 1990. pp. 69-100. ISBN 5-244-00432-8
  • Z. Puzek i dr., European Bison Bison bonasus: Current state of the species and an action plan for its conservation, 2002, Институт за истраживање сисара пољске академије наука, Bialowieza.
  • http://mountaindreams.ru/2013/03/kavkazskij-zubr-stranicy-istorii/ ((ru))

Спољашње везе[уреди]