Западнорусински језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
западнорусински језик
Руски язик
Ruski yazik
Државе Србија, Хрватска
Број говорника приближно 20.000
Ранг службени регионални језик
Породица индоевропски
Статус
Службени Flag of Vojvodina.svg Војводина (Србија)
Регулише Статут Војводине
Језички кодови
ИСО 639-1 нема
ИСО 639-2 rue (B)
ИСО 639-3
Општине Војводине у којима је русински језик у службеној употреби

Западнорусински језик (Руски язик / Русински язик) је језик који се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Западнорусинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика. За разлику од источнорусинског језика, који се говори у Украјини и који спада у групу источнословенских језика, западнорусински језик спада у групу западнословенских језика и најсличнији је словачком језику.

Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).

Према извештају Уједињених нација, западнорусински језик, одн. језик Русина у Војводини, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.

У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Панонски Русини свој језик називају Бачван'ска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачван'ски руски язик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на панонско-русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.

Русинска азбука[уреди]

Западнорусински језик користи искључиво ћирилично писмо прилагођено овом језику. Користи се 31 слово и додатни меки знак:

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е
Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к
Л л М м Н н О о П п Р р С с
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш
Щ щ Ю ю Я я Ь ь

Поређење језика[уреди]