Западнорусински језик
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| западнорусински језик | ||
|---|---|---|
| Руски язик Ruski yazik |
||
| Државе | Србија, Хрватска | |
| Број говорника | приближно 20.000 | |
| Ранг | службени регионални језик | |
| Породица | индоевропски
|
|
| Статус | ||
| Службени |  Војводина (Србија) |
|
| Регулише | Статут Војводине | |
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | нема | |
| ИСО 639-2 | sla (B) | rue (T) |
| ИСО 639-3 | rue | |
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Западнорусински језик (Руски язик / Русински язик) је језик који се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Западнорусинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика. За разлику од источнорусинског језика, који се говори у Украјини и који спада у групу источнословенских језика, западнорусински језик спада у групу западнословенских језика и најсличнији је словачком језику.
Западнорусински језик користи ћирилично писмо прилагођено овом језику. Користи се 31 слово и додатни меки знак:
| А а | Б б | В в | Г г | Ґ ґ | Д д | Е е | Є є | Ж ж |
| З з | И и | Ї ї | Й й | К к | Л л | М м | Н н | О о |
| П п | Р р | С с | Т т | У у | Ф ф | Х х | Ц ц | Ч ч |
| Ш ш | Щ щ | Ю ю | Я я | Ь ь |
Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923., али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского яазика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского яазика).
Према извештају Уједињених нација, западнорусински језик, одн. језик Русина у Војводини, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.
Панонски Русини свој језик називају Бачван'ска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачван'ски руски язик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970., тако да постоји средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорџке студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на панонско-русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.
