Заселак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Етно-село у Сирогојну је уређено као типски заселак западне Србије
Заселак Валдкирх Обервил у Швајцарској

Заселак (множ. засеоци) представља већу или мању скупину кућа у оквиру једног сеоског насеља [a]. Сходно томе, то је издвојени део или огранак села, често одељен неком природном препреком (брдо, водоток, шума и сл.). У подели неког подручја то је назив за издвојено насеље које нема статус самосталног насељеног места, већ припада неком другом насељу (обично сеоском, ређе градском), од кога може бити и поприлично удаљено.

Засеоци и сеоска насеља састављена од заселака се најчешће налазе у брдско-планинским подручјима Света.

Називи у српском језику[уреди]

Поред нараспрострањенијег назива „заселак“ у области јужне и источне Србије користи се и назив „махала“. Њега не треба мешати са појмом градске махале као градске четврти у градовима источњачких одлика.

Основне одлике[уреди]

РајачкеПимнице“ су заселак посебног вида, везан за производњу вина
Чижова, заселак у јужној Чешкој

Заселак се обично сматра најмањим обликом насеља, па га одликују следеће особине:

  • мали број житеља, најчешће до 100. Историјски гледано, житељи су раније често били блиско повезани родбинским везама;
  • преовлађује сеоско становање са пољопривредом;
  • привреда засеока је блиско везана за непосредно окружење и обично припада примарном сектору - пољопривреда, шумарство, лов и риболов;
  • садржаји централног вида (јавне службе, трговина и услуге) су ретки и јављају се само у најважнијим засеоцима, обично на важнијем путу, који представљају средишта окупљања за друге, мање и забаченије засеоке.

Засеоци посебног вида[уреди]

  • Засеоци без стамбене намене су ретки и стога су данас препознатљиви (нпр. Рајачке „пимнице“);
  • Заселак-средиште је такође реткост. Јавља се у планинским крајевима, у сеоским подручјима са селима разбијеног вида, где постојећи засеоци смештени на важним саобраћајним чвориштима добијају намене централног вида или се образују нови засеоци на датим, прометним местима. Овде преовлађују нестамбене намене: месна канцеларија, пошта, основна школа, здравствена амбуланта, задруга, продавнице и кафане, вашариште, станови за чиновнике и сл. Неки од ових заселака су се временом издвојили као засебна насеља, попут Блажева подно Копаоника или Девића подно Голије;
  • Катуни или бачије, привремене настамбе од неколико колиба на високопланинским подручјима, у којима су боравили сточари током летњих испаша;
  • Етно-село, као реплика традиционалног засеока или дела села (нпр. Сирогојно).

Засеоци у српским земљама[уреди]

Заселак ибарског вида на Власини

У Српским земљама (Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора) су, због брдско-планинског рељефа и нестабилних историјских прилика, образована села која суц мање или више била разбијена на засеоке. Овде се могу уочити подскупине [b] [c]:

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Симоновић, Ђ., Рибар, М. (1993). Уређење сеоских територија и насеља. Београд: АФ, стр. 158
  2. ^ Симоновић, Ђ., Рибар, М. (1993). Уређење сеоских територија и насеља. Београд: АФ, стр. 157-164
  3. ^ Којић, Б. (1973). Сеоска архитектура и руризам. Београд: АФ, стр. 133-135


Спољашње везе[уреди]