Застава оружје

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава оружје
акционарско друштво
Делатноствојна индустрија, производња оружја
Основано1853.
Кнежевина Србија
СедиштеКрагујевац, Србија
Производиоружје
Веб-сајтwww.zastava-arms.co.rs

Застава оружје је фабрика која производи оружје. Производни погони су лоцирани у Крагујевцу у централној Србији. Фабрика је основана 1853. године, као Тополивница. Запошљава 2.079 радника. Фабрика производи цивилно и војно наоружање и опрему. У саставу фабрике налази се музеј Стара ливница.

Историја[уреди | уреди извор]

Године 1851. Тополивница се сели из Београда у Крагујевац. Већ 1853. су изливене прве топовске цеви, чиме је Кнежевина Србија обезбедила сопствену производњу оружја и опреме. Посао је организовао Француз Лубри, који је образовао и прве домаће кадрове. Лубри је изливао батерију топова шестофунташа, а након његовог одласка 1854, ливницу преузима Милутин Јовановић, који ће лити и дванаестофунташе.[1] Тополивница остварује брз напредак, у овој фабрици први пут налазе примену парне машине.

Пред Други светски рат, фабрика је имала око дванаест хиљада запослених и десет хиљада машина, постаје прави индустријски гигант.

Застава наставља свој развој и производи сада већ моделе као што су М-48 и М70.

Цивилни програм[уреди | уреди извор]

Радионица Војнотехничког завода око 1910, данашња Застава Оружје. Фотографија, Светозара Николића Шоше, Народни музеј Крагујевац.

Ваздушне пушке

Ловачки карабини:

Малокалибарске пушке:

Полуаутоматски карабини:

Пиштољи:

Револвери:

Војни програм[уреди | уреди извор]

Аутоматска пушка М21.

Аутоматске пушке:

Пушкомитраљези:

Митраљези:

Снајперска пушка M91.

Снајперске пушке:

Аутоматски бацачи граната:

Потцевни бацачи граната:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 22. јан. 1923
  2. ^ „Dalekometna puška M12 - Crno koplje | Zastava-arms[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 28. 09. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]