Затворен нелабијализован самогласник средњег реда
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Затворен незаобљен самогласник средњег реда)
Види још: ИПА, Сугласници
| предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
| затворен | |||||
| готово затворен | |||||
| полузатворен | |||||
| средњи | |||||
| полуотворен | |||||
| готово отворен | |||||
| отворен | |||||
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
| ИПА – број | 317 |
| ИПА – текст | ɨ |
| ИПА – слика |  |
| Ентитет | ɨ |
| X-SAMPA | 1 |
| Киршенбаум | i" |
 Звук (помоћ·инфо) |
|
Затворен нелабијализован самогласник средњег реда је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је ɨ, и одговарајући X-SAMPA симбол је 1. ИПА симбол је слово i са водоравном цртицом.
Такође постоји готово затворен нелабијализован самогласник средњег реда у неким језицима.
Карактеристике [уреди]
- Висина самогласника је затворен, што значи да је врх језика постављен што ближе крову уста без стварања сужења да би се сматрао као сугласник.
- Место изговора је средњи, што значи да се језик налази на пола пута између предњег самогласника и задњег самогласника.
- Лабијализованост самогласника је нелабијализован, што значи да су усне раширене.
Појава [уреди]
/ɨ/ је редак као фонема у већини индоевропских језика. Међутим, веома је уобичајен као посебна фонема у домородачким језицима Америке и често је у фонемском контрасту са другим затвореним самогласницима, као што су /i/ и /u/ у савременим живим језицима, као и реконструисаним прото-језицима (нпр. прото-Уто-Азтечки).
| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| Акинески | tupeue | [tupɨʔɛ] | 'знати' | Асјик [1] и Ал-Амади Ал-Харби[2] описују овај звук овако, међутим Марк Ђури[3] описује га ближем [ɯ] | |
| Амхарски | ሥር | [sɨr] | 'корен' | Често писан као <ə> | |
| Ангор | hüf |
[xɨβə] | 'вруће' | ||
| Енглески | roses | [ˈɹoʊzɨz] | 'руже' | Редукција самогласника у неким дијалектима, одговара ненаглашеном [ɪ] у неким дијалектима. | |
| Гварани | yvy | [ɨʋɨ] | 'земља' | ||
| Ирски | saol | [sɨɫ] | 'life' | Види ирску фонологију | |
| Каинганг | fy | [ɸɨ] | 'семе' | ||
| Араукански | trukür | [tʴuˈkɨɹ] | 'магла' | Види арауканску фонологију | |
| Монголски[4] | ? | [xutʃʰɨɾɘ̆] | 'тежак' (рад) | ||
| Пољски[5] | mysz | [mɨʂ] | 'миш' | Види пољску фонологију | |
| Румунски | înot | [ɨˈnot] | 'ја пливам' | Види румунску фонологију | |
| Руски[6] | ты | [tɨ] | 'ти' | Појављује се само после непалатизованих сугласника. Види руску фонологију | |
| Сахапатин[7] | [kʼsɨt] | 'хладно' | Епентеза; нема продужен пример. | ||
| Сирионо[8] | [eˈsɨ] | 'суво дрво' | |||
| Шведски | bi | [bɨː] | 'пчела' | Нађено у дијалектима у Нерки и Бохуслену. | |
| Тупи језици | yby | [ɨβɨ] | 'земља' | ||
| Удмурт[9] | ? | [ɨrete] | 'режати' | ||
| Фино-угарски | sysar | [sɨsarʲ] | 'сестра' | ||
| Велшки | северни дијалекти[10] | llun | [ɬɨːn] | 'слика' | Види велшку фонологију |
| Запотечки | Тилкуиапан[11] | nɨ | [nɨ] | 'буди кисео' | |
Референце [уреди]
- ^ ((en)) http://www.lc.mahidol.ac.th/Documents/Publication/MKS/11/abdul1982agreement.pdf
- ^ ((en)) http://roa.rutgers.edu/files/594-0403/594-0403-AL-HARBI-0-0.PDF
- ^ ((en)) http://www.acehinstitute.org/Durie_1990.pdf
- ^ ((en)) Iivonen & Harnud (2005:62, 66-67)
- ^ ((en)) Jassem (2003:105)
- ^ ((en)) Jones & Ward (1969:33)
- ^ ((en)) Hargus & Beavert (2002)
- ^ ((en)) Firestone (1965:?)
- ^ ((en)) Iivonen & Harnud (2005:64, 68)
- ^ ((en)) Ball (1984:?)
- ^ ((en)) Merrill (2008:109)
