Затворен самогласник
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овај чланак или један његов део захтева пажњу стручњака за ову тему. Молимо нађите неког или сами поправите ову страницу ако можете. Погледајте страну за разговор где има више детаља. |
Види још: ИПА, Сугласници
| предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
| затворен | |||||
| готово затворен | |||||
| полузатворен | |||||
| средњи | |||||
| полуотворен | |||||
| готово отворен | |||||
| отворен | |||||
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Затворен самогласник је тип самогласникa који настаје при положају језика у непосредној близини усана, без стварања сужења уснама. Овај појам дефинисало је и прописало Међународно фонетско друштво, а постоји у многим говорним језицима. Затворен самогласник се често назива високи самогласник, јер се језик налази високо у устима током његовог изговора.
Идентификовано је шест затворених самогласника, и у Међународној фонетској азбуци се обележавају следећим знаковима:
- Затворен предњи нелабијализован самогласник [i]
- Затворен предњи лабијализован самогласник [y]
- Затворен средњи нелабијализован самогласник [ɨ]
- Затворен средњи лабијализован самогласник [ʉ]
- Затворен задњи нелабијализован самогласник [ɯ]
- Затворен задњи лабијализован самогласник [u]
Према схватањима фонологије, високи самогласник може бити било који самогласник које је затворенији од средњег самогласника. Другим речима, полузатворени, готово затворени, и затворени самогласници се сви могу сматрати високим самогласницима.
