Заха Хадид
Из Википедије, слободне енциклопедије
Заха Хадид (арап. زها حديد; Багдад, Ирак, 31. октобар 1950) је британско-ирачки архитекта деконструктивиста. Дипломирала је математику на Америчком универзитету у Бејруту а потом је уписала архитектуру у Лондону.
Највећи дао њеног рада ослања се на концептуализам, а реализовани су следећи објекти:
- Витра ватрогасна станица (1993), Немачка
- Розенталов центар савремене уметности (1998), Синсинати, Охајо
- Хонхајм-северни терминус и паркинг (2001), Стразбур, Француска
- Бергизел скијашка скакаоница (2002), Инзбрук, Аустрија
- Ordrupgaard annexe (2005), Копенхаген, Данска
Такође је пројектовала ентеријере, као што је Зона за размишљање у Миленијумској палати у Лондону. Победних је на многим међународним конкурсима, а многи објекти за које је добила награде никада нису ни изграђени.
Заха Хадид је постала прва жена која је добила Прицерову награду за архитектуру.
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Заха Хадид
