Захумље
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
-
- Друга значења су пописана у чланку Хум (вишезначна одредница).
 |
| Српске земље у средњем веку |
| У Приморју |
| У Залеђу |
Захумље је била српска средњовековна кнежевина која је обухватала јужну Далмацију и делове Босне и Херцеговине до 10. века. Почетком 10. века, Захумље је било у саставу државе српског кнеза Часлава Клонимировића.
„Захумљани који сада тамо живе су Срби, који потичу од времена онога архонта који је побегао цару Ираклију.“
Порфирогенит пише да су Срби у 7. веку населили друге делове јужне Далмације, Травунију и Паганију.
Владари Захумља [уреди]
Најстарији познати владар Захумља био је Михајло Вишевић (910-950) који је у име Византије освојио град Сипонто на Апенинском полуострву.
Каснији владари Захумља потичу од кнеза Завиде чији су синови били Стефан Немања, Тихомир, Страцимир и Мирослав. Захумље је дато Мирославу. Као кнез Захумља (1168-1171), оженио се са сестром бана Кулина. Затим следи Тољен и Тољен II, кнез северног Захумља. 1239. године. Никола, жупан Захумља се оженио 1338. Катарином Котроманић. Петар је био кнез Захумља (1198-1227) и кнез града Сплита (1222-1225). Андрија је следио као кнез Приморија и кнез Јужног Захумља 1250. Затим Богдан, жупан Захумља од 1249. до 1252. године, који је владао заједно са Радославом 1249. Стјепан Константин је био кнез Захумља и наследник српског престола 1323. Угљеша Мрњавчевић, потомак српске куће Мрњавчевића је владао Захумљем од 1370. до своје смрти, 1404. године. Сандаљ Хранић Косача, кнез Захумља и један од Војвода Светог Саве је постао Велики Војвода Босне до своје смрти 1435. Следио га је Стефан Вукчић Косача за Великог Војводу и кнеза Захумља до његове смрти 1466.
Извори [уреди]
- Константин Порфирогенит, ca. 950, De Administrando Imperio, The early history of the Slavonic settlements in Dalmatia, Croatia, & Serbia (1920),
- Константин Порфирогенит, ca. 950, De Administrando Imperio, http://openlibrary.org/b/OL13507258M/early_history_of_the_Slavonic_settlements_in_Dalmatia_Croatia_Serbia
