Звучни двоуснени фрикатив
(преусмерено са Звучни билабијални фрикатив)
Звучни двоуснени или билабијални фрикатив јесте сугласник који се користи у мањем броју говорних језика. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /β/.
Ово слово се такође често користи за представљање звучног двоусненог апроксиманта, мада је то тачније написано нижим дијакритичким знаком, тј. ⟨β̞⟩.
Тај звук се такође може транскрибовати као напредни лабиодентални апроксимант ⟨ʋ̟⟩, у ком случају се дијакритика поново често изоставља, јер није вероватно да постоји контраст.
| Звучни двоуснени фрикатив | |
|---|---|
 | |
| IPA број | 127 |
| Кодирање | |
| Ентитет (децимално) | β
|
| Уникод (хексдецимално) | U+03B2, U+A7B5 |
| X-SAMPA | B
|
| Брајево писмо |  
|
| Звучни двоуснени апроксимант | |
|---|---|
  | |
Звучни пример |
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Карактеристике звучног алвеоларног фрикатива:
- Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
- Место артикулације је двоуснено што значи да се изговара помоћу обе усне.
- Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.
Појава[уреди | уреди извор]
| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| акеи | [βati] | 'четири' | |||
| алекано | hanuva | [hɑnɯβɑ] | 'ништа' | ||
| амхарски | አበባ | [aβ̞əβ̞a] | 'цвет' | ||
| ангор | fufung | [ɸuβuŋ] | 'рог' | ||
| баскијски [1] | alaba | [alaβ̞a] | 'ћерка' | Алофон фонеме /b/. | |
| берта језик | [βɑ̀lɑ̀ːziʔ] | 'не' | |||
| каталонски [2] | rebost | [rəˈβ̞ɔst] | 'остава' | Алофон фонеме /b/. | |
| холандски | белгијски [3] | wang | [β̞ɑŋ] | 'образ' | Поједини дијалекти. [3] |
| мастрихтски [4] | |||||
| дахалски | [koːβo] | 'тражити' | |||
| еве [5] | Eʋe | [ɛβɛ] | 'еве језик' | ||
| немачки | аустријски [6] | aber | [ˈɑːβa] | 'али' | Алофон фонеме /b/ између самогласника у свакодневном говору. |
| јапански [7] | 神戸市 [kōbe-shi] | [koːβe ɕi] | 'Кобе' | Алофон фонеме /b/. Јавља се само у брзом говору између самогласника. | |
| кабилски | bri | [βri] | 'сећи' | ||
| окситански | гасконски | la-vetz | [laβ̞ets] | 'онда' | Алофон фонеме /b/. |
| португалски [8] | поједини дијалекти | uma bala | [ˈumɐ ˈβaɫɐ] | 'метак' | Алофон фонеме /b/. |
| многи дијалекти | sábado | [ˈsaβɐðu] | 'субота' | ||
| већина дијалеката | abra | [ˈaβɾɐ] | 'отвори то' | ||
| шпански [9] | lava | [ˈläβ̞ä] | 'лава' | Алофон фонеме /b/. | |
| туркменски | watan | [βatan] | 'земља' | ||
| портуњолски | brabo | [ˈbɾaβ̞o] | 'љут' | Алофон фонеме /b/. | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hualde 1991, стр. 99–100
- ^ Wheeler 2005, стр. 10
- ^ а б Peters 2006, стр. 117
- ^ Gussenhoven & Aarts 1999, стр. 155
- ^ Ladefoged 2005, стр. 156
- ^ Sylvia Moosmüller (2007). „Vowels in Standard Austrian German: An Acoustic-Phonetic and Phonological Analysis” (PDF). стр. 6. Приступљено 9. 3. 2013.
- ^ Okada 1991, стр. 95
- ^ Cruz-Ferreira 1995, стр. 92
- ^ Martínez-Celdrán et al. 2003, стр. 257