Звучни двоуснени фрикатив

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИПА – број 127
ИПА – текст β
ИПА – слика {{{imagesize}}}
Ентитет β
X-SAMPA B
Киршенбаум B
voiced bilabial fricative.ogg Звук

Звучни двоуснени или билабијални фрикатив јесте сугласник који се користи у мањем броју говорних језика. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /β/.

Карактеристике[уреди]

Карактеристике звучног алвеоларног фрикатива:

  • Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
  • Место артикулације је двоуснено што значи да се изговара помоћу обе усне.
  • Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.

Појава[уреди]

Језик Реч ИПА Значење Напомене
акеи [βati] 'четири'
алекано hanuva [hɑnɯβɑ] 'ништа'
амхарски አበባ [aβəβa] 'цвет'
ангор fufung [ɸuβuŋ] 'рог'
баскијски [1] alaba [alaβ̞a] 'ћерка' Алофон фонеме /b/.
берта језик [βɑ̀lɑ̀ːziʔ] 'не'
каталонски [2] rebost [rəˈβ̞ɔst] 'остава' Алофон фонеме /b/.
холандски белгијски [3] wang [β̞ɑŋ] 'образ' Поједини дијалекти. [3]
мастрихтски [4]
дахалски [koːβo] 'тражити'
еве [5] Eʋe [ɛβɛ] 'еве језик'
немачки аустријски [6] aber [ˈɑːβa] 'али' Алофон фонеме /b/ између самогласника у свакодневном говору.
јапански [7] 神戸市 be-shi [koːβe ɕi] 'Кобе' Алофон фонеме /b/. Јавља се само у брзом говору између самогласника.
кабилски bri [βri] 'сећи'
окситански гасконски la-vetz [laβ̞ets] 'онда' Алофон фонеме /b/.
португалски [8] поједини дијалекти uma bala [ˈumɐ ˈβaɫɐ] 'метак' Алофон фонеме /b/.
многи дијалекти bado [ˈsaβɐðu] 'субота'
већина дијалеката abra [ˈaβɾɐ] 'отвори то'
шпански [9] lava [ˈläβ̞ä] 'лава' Алофон фонеме /b/.
туркменски watan [βatan] 'земља'
портуњолски brabo [ˈbɾaβ̞o] 'љут' Алофон фонеме /b/.

Референце[уреди]

  1. ^ ((en)) Hualde (1991:99–100)
  2. ^ ((en)) Wheeler (2005:10)
  3. ^ а б ((en)) Peters (2006:117)
  4. ^ ((en)) Gussenhoven & Aarts (1999:155)
  5. ^ ((en)) Ladefoged (2005:156)
  6. ^ Sylvia Moosmüller (2007). „Vowels in Standard Austrian German: An Acoustic-Phonetic and Phonological Analysis“. p. 6 Приступљено 9. 3. 2013.. 
  7. ^ ((en)) Okada (1991:95)
  8. ^ ((en)) Cruz-Ferreira (1995:92)
  9. ^ ((en)) Martínez-Celdrán et al. (2003:257)