Звучни тврди фрикатив

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИПА – број 135
ИПА – текст ʒ
ИПА – слика {{{imagesize}}}
Ентитет ʒ
X-SAMPA Z
Киршенбаум Z
voiced palato-alveolar sibilant.ogg Звук

Звучни тврди или посталвеоларни фрикатив јесте сугласник који се користи у бројним говорним језицима, укључујући и српски. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /ʒ/.

Карактеристике[уреди]

Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:

  • Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
  • Место артикулације је посталвеоларно што значи да врх језика додирује простор иза алвеола, а испред тврдог непца.
  • Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.

Појава[уреди]

Примери језика у којима се јавља ова фонема:

Језик Реч ИПА Значење Напомене
адигејски жакӀэ [ʒaːtʃa] 'брада'
албански zhurmë [ʒuɾmə] 'бука'
ангаски zhaam [ʒaːm] 'брада'
арапски магрепски [1] زوج [ʒuʒ] 'два'
јерменски источнојерменски [2] ժամ [ʒɑm] 'час'
аварски жакъа [ˈʒaqʼːa] 'данас'
азерски jmürdə/پژمرده [pæʒmyrˈdæ] 'тужан'
берберски кабилски jeddi [ʒəddi] 'мој деда'
берта [ŋɔ̀nʒɔ̀ʔ] 'мед'
бугарски мъжът [mɐˈʒɤ̞t] 'човек'
чеченски ? / ƶiy [ʒiː] 'овца'
корзикански ghjesgia [ˈjeːʒa] 'црква'
чешки muži [ˈmuʒɪ] 'мушкарци'
холандски garage [ɣäˈräːʒə] 'гаража' Углавном у страним речима и изразима.
енглески vision [ˈvɪʒən] 'визија'
есперанто manĝaĵo [maɲˈd͡ʒaʒo̞] 'храна'
француски [3] jour [ʒuʁ] 'дан'
немачки Garage [ɡaˈʁaːʒə] 'гаража' Углавном у страним речима и изразима.
грузијски [4] ურნალი [ʒuɾnali] 'часопис'
гоемаи zhiem [ʒiem] 'срп'
грчки кипарски γαλάζ̌ο [ɣ̞ɐˈlɐʒːo̞] 'небескоплаво'
гвичински zhòh [ʒôh] 'вук'
хански zhùr [ʒûr] 'вук
хебрејски ז׳אנר [ʒaneʁ] 'жанр' Углавном у страним речима и изразима.
хинди झ़दहा [əʒd̪ahaː] 'змај'
мађарски zsa [ˈr̪oːʒɒ] 'ружа'
ингушки жий žii [ʒiː] 'овца'
италијански тоскански pigiare [piˈʒare] 'стиснути'
јудеошпански mujer [muˈʒɛʀ] 'жена'
жулхоански [ʒu] 'особа'
кабардински жыг [ʒəɣʲ] 'дрво'
казашки жеті [ʒeti] 'седам'
летонски žāvēt [ˈʒäːveːt̪] 'сушити'
литвански žmona [ʒmoːˈn̪ɐ] 'жена'
ливонски ž [kuːʒ] 'шест'
македонски жаба [ˈʒaba] 'жаба'
мингрелијски ირი [ʒiɾi] 'два'
навахо łizh [ɬiʒ] 'мокраћа'
нгве [ʒíá] 'раздвојити'
окситански оверњски argent [aʀʒẽ] 'новац' јужни дијалекти
гасконски [arʒen]
паштунски ژوول [ʒowul] 'жвакати'
персијски مژه [moʒe] 'трепавица'
португалски европски [5] beringela [bɯ̟ɾĩˈʒɛlɐ] 'плави патлиџан'
бразилски jenipapo [ʒẽ̞n̠ʲiˈpapu] 'генипа'
румунски jar [ʒar] 'жар'
српски жут / žut [ʒut] 'жут'
сиу лакота waŋži [wãˈʒi] 'један'
словеначки žito [ʒito] 'жито'
шпански Ла Плата [6] yo [ʒo̞] 'ја' Поједини дијалекти.[6]
тадаксахак [ˈʒɐwɐb] 'одговорити'
тагиш [ʒé] 'шта'
турски jale [ʒäːlɛ] 'роса'
туркменски žiraf [ʒiraf] 'жирафа'
тутчонски северни zhi [ʒi] 'шта'
јужни zhǜr [ʒɨ̂r] 'бобица'
украјински жаба [ˈʒɑbɑ] 'жаба'
урду اژدہا [əʒd̪ahaː] 'змај'
вепски ž [viːʒ] 'пет'
волајта [aʒa] 'жбун'
западнофризијски bagaazje [bɑˈɡaʒǝ] 'пртљаг'
јидиш אָראַנזש [ɔʀanʒ] 'наранџасто'
запотечки тилкиапански [7] llan [ʒaŋ] 'љутња'


Извори[уреди]