Зглоб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зглоб
Gray343.png
Зглоб кука
Латински Articulatio
Систем Мишићно коштани систем
Зглобни систем

Зглоб (лат. arthrosis, articulatio, junctura) представља спој две или више костију. Постоје две врсте спојева елемената скелета: синартрозе и диартрозе.[1][2]

Синартрозе (лат. synarthroses) су континуирани спојеви костију, где се између зглобних елемената налази потпорно ткиво. У зависности од врсте овог ткива, синартрозе се деле на везивне и хрскавичаве спојеве.[3]

Диартрозе (лат. diarthroses) су спојеви костију, код којих постоји шупљина између зглобних површина и тзв. зглобна чахура. Ова врста споја се назива такође и синовијални зглоб.

Везивни спојеви[уреди]

Везивни спојеви (лат. articulationes fibrosae) су врста зглоба, код кога се између зглобних елемената налази танки слој везивног ткива или јаке фиброзне везе. Постоје три врсте овог зглоба:

  • шав,
  • клинасти спој и
  • синдесмоза.

Шав (лат. sutura) је фиброзни спој између пљоснатих костију лобање. Разликују се три врсте шава: равни шав (лат. sutura plana) који спаја једноставне равне ивице костију, зупчасти шав (лат. sutura serrata) код кога су зглобне ивице костију назупчене и љускасти шав (лат. sutura squamosa) где су ивице костију веома стањене и у току зглобљавања преклапају једна другу.

Клинасти спој (лат. gomphosis) је врста зглоба који повезује корен зуба са чашицом (алвеолом). Зуб је попут клина усађен у шупљину алвеоле и са њом је повезан преко периодонталних влакана.

Синдесмоза (лат. syndesmosis) се одликује присуством јаких лигамената који повезују међусобно удаљене кости. Синдесмоза може бити фиброзна и еластична.

Хрскавичави спојеви[уреди]

Хрскавичави спојеви (лат. articulationes cartilagineae) су врста континуираног зглоба, код кога потпору чини хрскавичаво ткиво. Временом се број оваквих спојева смањује, јер се хрскавица поступно замењује коштаним ткивом. Разликују се примарни (синхондроза) и секундарни хрскавичави спој (симфиза).

Синхондроза (лат. synchondrosis) је транзиторни (пролазни) спој костију изграђен од хијалине хрскавице, која омогућава раст и развој скелета. Временом се она замењује синостозом, када дође до окоштавања хрскавичавог ткива.

Симфиза (лат. symphysis) је трајни спој костију грађен од фиброзне хрскавице.

Синовијални зглобови[уреди]

Синовијални зглоб

Синовијални зглобови (лат. articulationes synoviales) се карактеришу присуством зглобних површина костију, зглобне чахуре, зглобне шупљине и одређеног броја споредних делова.

Главни делови[уреди]

Зглобне површине (лат. facies articulares) су делови кости који учествују у формирању зглоба. Прекривене су танким слијем хијалине хрскавице (дебљине 2-5 mm) која ублажава притисак и штити зглоб. Обично је једна зглобна површина испупчена (конвексна) а њој аналогна је удубљена (конкавна), тако да одговарају једна другој.

Зглобна чахура (лат. capsula articularis) је везивна мембрана која повезује зглобне елементе и херметички затвара зглобну шупљину. Њен спољашњи слој је фиброзна опна која се причвршћује на покосницу, а унутрашњи слој је синовијална опна. Синовијална опна је танка, ружичаста и глатка, а грађена је од растреситог везива са присутним еластичним влакнима, крвним судовима и живцима. Она лучи зглобно мазиво (синовијалну течност) која влажи и подмазује зглобне површине.

Зглобна шупљина (лат. cavitas articularis) је пукотина локализована између зглобних површина, затворена зглобном чахуром и испуњена синовијалном течношћу.

Споредни делови[уреди]

Зглобни колут
Лигаменти стопала

Зглобне везе (лат. ligamenta) осигуравају контакт зглобних површина и ограничавају или чак спречавају покрете зглоба. Могу бити екстракапсуларне и интракапсуларне.

Зглобни колут (лат. discus articularis) је везивно-хрскавичава плочица која је постављена између зглобних површина и у потпуности их раздваја. Она омогућава зглобљавање површина које нису подударне, повећава број контаката и ублажава силу удараца.

Менискус (лат. meniscus articularis) је такође везивно-хрскавичава творевина која има облик српа. На њему се разликују средишњи део и два рога.

Зглобна усна (лат. labrum articulare) прати ивицу конкавне (удубљене) зглобне површине и на тај начин је продубљује.

Масни јастучићи (лат. corpora adiposa) су присутни код неких зглобова између фиброзне и соновијалне опне зглобне чахуре. Они спречавају настајање вакуума унутар зглоба у току покрета.

Зглобни мишићи (лат. musculi articulares) су влакна суседних мишића која се припајају на чахури зглоба, а која имају улогу да спречавају укљештење чахуре између зглобних површина.

Инервација и васкуларизација[уреди]

Синовијални зглобови су добро снабдевени крвним судовима који се издвајају из периартикуларне артеријске мреже и завршавају у чахурама и зглобним телима. Прати их мрежа венских и лимфних судова.

Нервна влакна за зглобове потичу од живаца који инервишу околне мишиће, а могу да буду сензитивна и вазомоторна. Прва преносе осећај бола, а друга оживчавају зглобне артерије.

Покрети[уреди]

Постоје четири основне врсте покрета синовијалних зглобова:

  • клизање или транслација,
  • угаони покрет или ангулација (прегибање, опружање, одмицање и примицање),
  • обртање или ротација (супинација, пронација, еверзија, инверзија),
  • кружење или циркумдукција (сложено кретање).

Подела[уреди]

У зависности од броја костију које улазе у њихов састав, зглобови се деле на: просте (лат. articulatio simplex) и сложене зглобове (лат. articulatio composita).

Према облику зглобних површина и броју осовина око којих се могу вршити покрети, они се деле на:

  • равни зглоб (лат. articulatio plana),
  • зглоб шарке (лат. ginglymus), (анимација)
  • точкасти зглоб (лат. articulatio trochoidea),
  • бикондиларни зглоб (лат. articulatio bicondylaris),
  • јајасти зглоб (лат. articulatio ellipsoidea),
  • седласти зглоб (лат. articulatio sellaris),
  • лоптасти зглоб (лат. articulatio spheroidea) (анимација) и
  • зделасти зглоб (лат. articulatio cotylica).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. 86-489-0276-2. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 

Спољашње везе[уреди]