Зграда Велике школе у Коцељеви

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда Велике школе у Коцељеви
Зграда данашње библиотеке
Опште информације
МестоКоцељева
ОпштинаКоцељева
Држава Србија
Време настанка1901. год.; пре 123 године (1901)
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Зграда Велике школе у Коцељеви подигнута је 1901. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Због повећања броја становништва у Коцељеви указала се потреба за већим школским простором тако да је уз малу школу из 1871. године сазидана 1901. године нова школска зграда. Током прве две године Првог светског рата школска зграда је била прихватилиште за рањенике, а за време аустроугарске окупације имала је војну намену, док јој је по ослобођењу враћена предратна намена. За време Другог светског рата била је оштећена од немачког бомбардовања, као и црква у непосредној близини. Основну функцију здање је задржало до 1951. године, када је подигнута савремена школа, а после низа промена намене од 2003. године у згради се налази библиотека "Јанко Веселиновић“.

Изглед Велике школе[уреди | уреди извор]

Велика школа, као споменик културе, налази се на регулационој линији улице, а са зградом Мале школе и црквом сврстава се у најстарије сачуване грађевине места, чинећи урбанистички осмишљен центар Коцељеве.

Зграда има основу издуженог правоугаоника димензија 25 x9,5 метара. Дугачки ходник води у три учионице и мању учитељску канцеларију. У новије време у једној од учионица смештен је санитарни чвор са чајном кухињом. Улична фасада решена је асиметрично, тако да су са једне стране главног улаза постављена два прозорска отвора, а са друге пет. Сви прозорски отвори су уоквирени плитком малтерском пластиком, у врху је хоризонтални кровни венац, а плитки пиластри су постављени тако да групишу прозорске отворе и оивичавају глсвну уличну фасаду.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3.  COBISS.SR 131307532

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.