Зграда Мале школе у Коцељеви

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда Мале школе у Коцељеви
Зграда Мале школе у Коцељеви
Опште информације
МестоКоцељева
ОпштинаКоцељева
Држава Србија
Врста споменикаЗ
Време настанка1871.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.vaza.co.rs

Зграда Мале школе у Коцељеви подигнута је 1871. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Зграда Мале школе у Коцељеви подигнута од чврстог материјала, на месту шеперуше у којој је била смештена општина и у мањој просторији учионица. Прва школска зграда у Коцељеви названа је мала школа да би се разликовала од пространије зграде велике школе сазидане уз њу 1901. године. Књижевник Јанко Веселиновић био је учитељ у малој школи од 1871. до 1888. године. Од 1901. до 1951. године мала школа је коришћена за смештај учитеља. Године 1914. и 1915. школа је коришћена као прихватилиште за рањенике, а током аустроугарске окупације 1915-1918. године служила је за војне потребе.

Мала школа је током Другог светског рата оштећена од немачког бомбардовања, као и оближња велика школа и црква. После 1951. године и градње савремене школске зграде, у зграду школе је смештен „Раднички Универзитет Коцељева”. После низа промена намена од 2003. године у згради је смештена збирка завичајног музеја у саставу библиотеке „Јанко Веселиновић”, смештене у згради велике школе.

Изглед Мале школе[уреди | уреди извор]

Зграда Мале школе се налази на регулационој линији улице и са зградом велике школе и цркве спада у најстарије сачуване објекте у Коцељеви, чинећи њен урбанистички центар. Школа је приземна грађевина, издужене правоугаоне основе са четвороводним стрмим кровом покривеним бибер црепом. Централно постављен главни улаз води у пространо предворје из кога се улази у остале четири просторије и помоћни простор. Улична фасада је симетрично решена са централним ризалитом у кровном делу завршеним степенастом атиком. Поред улаза са сваке стране је по један прозорски отвор, а на угловима уличне фасаде груписана су по два прозорска отвора. На малтерисаним и окреченим у бело фасадама нема малтерске пластике.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3.  COBISS.SR 131307532

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.