Згура

Из Википедије, слободне енциклопедије

Згура (троска, дрозга, шљака) (CaSiO3) добија се при производњи гвожђа у високим пећима као остатак. Наглим хлађењем текуће згуре која плива на растаљеном гвожђу она се гранулира у зрна клинкерског облика. Постоје два облика згуре, базична и кисела. Базична згура садржи најмање 50 % базичних оксида CaO и Al2O3 а остатак је највећим дијелом SiO2. Кисела згура садржи доста мање од 50 % базичних оксида CaO и Al2O3 а преовладава SiO2. Као везивни материјал користи се само базична згура.

Згура сама нема везивна својства али својства добије након додавања катализатора (вапно, гипс). Главни минерал базичне згуре је белит који има продукте хидратације скоро идентичне као и хидрати белита из цементног клинкера. Односно процес хидратације згуре и процес хидратације портланд цементног клинкера су истог основног типа.

Литература[уреди]

  • Владимир Марчеља: Бетон и компоненте (4. издање, Дањар Загреб) ISBN 953-6210-00-2
  • Петар Крстуловић: Својства и технологија бетона (Грађевински факултет Универзитета у Сплиту) ISBN 953-6116-20-0

Спољашње везе[уреди]