Зевс
Из Википедије, слободне енциклопедије
Храм Зевса на Олимпији
Фидијина склуптура Зевса, висока 12 m. - Гравира из 16. века
Зевс (грч. Ζεύς, лат. Iuppiter) је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олимпу. Син је титана Крона и његове жене Реје.
Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије), Јупитер у римској митологији, Тир у нордијској митологији итд.
[уреди] Митологија
Зевс је најмлађи син Крона и Реје. Пре Зевса родили су се:
Међутим, кад год би се Реја породила Крон би прогутао дете јер се бојао да ће иста судбина задесити и њега као и његовог оца. Наиме, Крон је са престола збацио свог оца Урана. Када је Зевс требало да се роди, Реја је затражила помоћ од Урана и Геје, јер није желела да и он буде прогутан. Реја се породила на Криту, а Крон даде камен умотан у одећу који он прогута. Онда она Зевса сакрије на планини Ида. Постоји пар верзија о одрастању Зевса.
- Одгојила га је Геја
- Одгојила га је Амалтеа
- Одгојила га је нимфа Адамантеа. Како је Хронос владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, већ између њих и тако Крон не успе да га види.
- Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.
- Одгајила га је Мелиса која га је хранила козијем млеком
Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од оног којим их је гутао: прво камен, затим остале. Једна верзија је и да је Зевс расекао Кронов стомак. Након што је ослободио браћу и сестре, Зевс је ослободио киклопе, гиганте, сторуке дивове и браћу Кронову, који су прво од руке Урана затворени у Тартар, а затим и од Кронове, а ови му дадоше муњу. Након овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше рат против Крона и осталих титана. Када су их победили, Крона и остале титане бацише у Тартар, најдубље место на земљи. Зевс тамо такође затвори киклопе и сторуке дивове, оне који су му дали муњу и помагали у рату.
Након победе над титанима, Зевс је поделио свет са његова два брата. Хаду је дао подземни свет, а Посејдону море.
Зевс је био брат и муж Хере. Осим деце са њом, Зевс је имао много афера и ванбрачне деце. Имао је афере са богињама (Деметра, Лета, Маја..), са смртницама (Европа, Леда..), као и са многим нимфама. Хера је била љубоморна и стално је прогањала Зевсове љубавнице и њихову децу.
Мада је Зевс био врховни и апсолутни владар, његова моћ и власт није била безгранична, а тиме се он разликовао од богова других религија, у којима без врховног бога ништа није могло да се деси и њему ништа не може да промакне. У грчкој митологији остали богови, а и људи су имали своју вољу и слободу и над њима, па и над самим Зевсом је владало нешто недокучиво и непроменљиво - Судбина.
Причало се да Зевс влада и судбином, али то је у преносном смислу, јер је он, као и било који други бог или човек, владао само толико колико је схватао везе између узрока и последица, и деловао у складу са тим спознајама. Против судбине је Зевс био немоћан, па ма шта предузео, јер он није био владар судбине, већ само њен чувар и извршилац.
Главно седиште Зевса је био врх планине Олимп у Тесалији, врх који се губио међу облацима и додиривао само небо. На самом врху је била палата бога Зевса, коју му је бог Хефест, саградио од чистог злата. Зевс је, поред Олимпа, волео да борави и на свим другим местима, понајвише на острву Криту, на Иди и Парносу на Фокиди, али је он био свеприсутан, и није се морало долазити по њега да му се тражи помоћ, то се могло учинити свугде и на сваком месту. зевс је често силазио и међу људе, а тада би узимао друго обличје, било да би себе претворио у животињу или у неку природну појаву или човека.
Храмови посвећени богу Зевсу данас су сви у рушевинама, а међу храмовима се издвајао његов храм на Олимпији, саграђен 460. године пре нове ере према плану градитеља Либона из Елиде. У Атини је постојао храм Олимпеион, највећи храм у ГрчкаГрчкој - 108 m. х 41 m, а од његових 104 стуба, висока 17.5 m. сачувана су 15. Темеље храма је урадио 515. године пре нове ере Пизистратиди, а завршио га је 132. године цар Хадријан. највећи храм богу Зевсу подигнут је на Сицилији у Акрагенту - 113 m. х 56 m.
[уреди] Референце
- В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 338.
|
Примордијална божанства
|
