Зевс
Из Википедија
Национални археолошки музеј у Атини
Храм Зевса на Олимпији
Фидијина склуптура Зевса, висока 12 м. - Гравира из 16. века
Зевс (грч. Ζεύς, лат. Iuppiter) је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олпимпу. Син је титана Крона и његове жене Реје.
Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије), Јупитер у римској митологији, Тир у нордијској митологији итд.
[уреди] Митологија
Зевс је најмлађи син Крона и Реје. Пре Зевса родили су се:
Међутим, кад год би се Реја породила Крон би прогутао дете јер се бојао да ће иста судбина задесити и њега као и његовог оца. Када је Зевс требало да се роди, Реја је затражила помоћ од Урана и Геје, јер није желела да и он буде прогутан. Реја се породила на Криту, а Крон даде камен умотан у одећу који он прогута. Онда она Зевса сакрије на планини Ида. Постоји пар верзија о одрастању Зевса.
1. Одгојила га је Геја
2. Одгојила га је Амалтеа
3. Одгојила га је нимфа Адамантеа. Како је Хронос владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, већ између њих и тако Крон не успе да га види.
4. Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.
5. Одгајила га је Мелиса која га је хранила козијем млеком
Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од оног којим их је гутао: прво камен, затим остале. Једна верзија је и да је Зевс расекао Кронов стомак. Након што је ослободио браћу и сестре, Зевс је ослободио киклопе, гиганте, сторуке дивове и браћу Кронову, који су прво од руке Урана затворени у Тартар, а затим и од Кронове, а ови му дадоше муњу. Након овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше рат против Крона и осталих титана. Када су их победили, Крона и остале титане бацише у Тартар, најдубље место на земљи. Зевс тамо такође затвори киклопе и сторуке дивове, оне који су му дали муњу и помагали у рату.
Након победе над титанима, Зевс је поделио свет са његова два брата. Хаду је дао подземни свет, а Посејдону море.
Зевс је био брат и муж Хере. Осим деце са њом, Зевс је имао много афера и ванбрачне деце. Имао је афере са богињама (Деметра, Латона, Маја..), са смртницама (Европа, Леда..), као и са многим нимфама. Хера је била љубоморна и стално је прогањала Зевсове љубавнице и њихову децу.
Мада је Зевс био врховни и апсолутни владар, његова моћ и власт није била безгранична, а тиме се он разликовао од богова других религија, у којима без врховног бога ништа није могло да се деси и њму ништа не може да промакне. У грчкој митологији остали богови, а и људи су имали своју вољу и слободу и над њима, па и над самим Зевсом је владало нешто недокучиво и непроменљиво - Судбина.
Причало се да Зевс влада и судбином, али то је у преносном смислу, јер је он, као и било који други бог или човек, владао само толико колико је схватао везе између узрока и последица, и деловао у складу са тим спознајама. Против судбине је Зевс био немоћан, па ма шта предузео, јер он није био владар судбине, већ само њен чувар и извршилац.
Главно седиште Зевса је био врх планине Олимп у Тесалији, врх који се губио међу облацима и додиривао само небо. На самом врху је била палата бога Зевса, коју му је бог Хефест, саградио од чистог злата. Зевс је, поред Олимпа, волео да борави и на свим другим местима, понајвише на острву Криту, на Иди и Парносу на Фокиди, али је он био свеприсутан, и није се морало долазити по њега да му се тражи помоћ, то се могло учинити свугде и на сваком месту. зевс је често силазио и међу људе, а тада би узимао друго обличје, било да би себе претворио у животињу или у неку природну појаву или човека.
Храмови посвећени богу Зевсу данас су сви у рушевинама, а међу храмовима се издвајао његов храм на Олимпији, саграђен 460. године пре нове ере према плану градитеља Либона из Елиде. У Атини је постојао храм Олимпеион, највећи храм у ГрчкаГрчкој - 108 м. х 41 м, а од његових 104 стуба, висока 17.5 м. сачувана су 15. Темеље храма је урадио 515. године пре нове ере Пизистратиди, а завршио га је 132. године цар Хадријан. највећи храм богу Зевсу подигнут је на Сицилији у Акрагенту - 113 м. х 56 м.
[уреди] Референце
- В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 338.
 |
|
