Зевс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зевс
Скулптура Зевса у Лувру
Бог богова и људи, неба, муња и громова, мира и правде
Пребивалиште Олимп
Симбол муња, орао, крава и храст
Родитељи Хрон и Реа
Браћа и сестре Хестија, Хад, Хера, Посејдон и Деметра
Потомство видети Категорија:Зевсова дјеца
Римски пандам Јупитер
Зевс

Зевс (грч. Ζεύς, лат. Iuppiter) је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олимпу. Син је титана Хрона и његове жене Реје.

Зевс јесте Dyeus у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије), Јупитер у римској митологији, Тор у нордијској митологији итд.

Митологија[уреди]

Зевс је најмлађи син Хрона и Реје. Пре Зевса родили су се:

Међутим, кад год би се Реја породила Хрон би прогутао дете јер се бојао да ће иста судбина задесити и њега као и његовог оца. Наиме, Хрон је са престола збацио свог оца Урана. Када је Зевс требало да се роди, Реја је затражила помоћ од Урана и Геје, јер није желела да и он буде прогутан. Реја се породила на Криту, а Хрон даде камен умотан у одећу који он прогута. Онда она Зевса сакрије на планини Ида. Постоји пар верзија о одрастању Зевса.

  1. Одгојила га је Геја
  2. Одгојила га је Амалтеа
  3. Одгојила га је нимфа Адамантеа. Како је Хронос владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, већ између њих и тако Хрон не успе да га види.
  4. Одгојила га је нимфа Киносура. У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.
  5. Одгајила га је Мелиса која га је хранила козјем млеком

Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од оног којим их је гутао: прво камен, затим остале. Једна верзија је и да је Зевс расекао Хронов стомак. Након што је ослободио браћу и сестре, Зевс је ослободио киклопе, гиганте, сторуке дивове и браћу Хронову, који су прво од руке Урана затворени у Тартар, а затим и од Хронове, а ови му дадоше муњу. Након овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше рат против Хрона и осталих титана. Када су их победили, Хрона и остале титане бацише у Тартар, најдубље место на земљи. Зевс тамо такође затвори киклопе и сторуке дивове, оне који су му дали муњу и помагали у рату.

Након победе над титанима, Зевс је поделио свет са своја два брата. Хаду је дао подземни свет, а Посејдону море.

Зевс, статуа
Храм Зевса на Олимпији
Фидијина склуптура Зевса, висока 12 m. - Гравира из 16. века

Зевс је био брат и муж Хере. Осим деце са њом, Зевс је имао много афера и ванбрачне деце. Имао је афере са богињама (Деметра, Лета, Маја..), са смртницама (Европа, Леда..), као и са многим нимфама. Хера је била љубоморна и стално је прогањала Зевсове љубавнице и њихову децу.

Мада је Зевс био врховни и апсолутни владар, његова моћ и власт није била безгранична, а тиме се он разликовао од богова других религија, у којима без врховног бога ништа није могло да се деси и њему ништа не може да промакне. У грчкој митологији остали богови, а и људи су имали своју вољу и слободу и над њима, па и над самим Зевсом је владало нешто недокучиво и непроменљиво - Судбина.

Причало се да Зевс влада и судбином, али то је у преносном смислу, јер је он, као и било који други бог или човек, владао само толико колико је схватао везе између узрока и последица, и деловао у складу са тим спознајама. Против судбине је Зевс био немоћан, па ма шта предузео, јер он није био владар судбине, већ само њен чувар и извршилац.

Рушевине Зевсовог храма у Олимпији

Главно седиште Зевса је био врх планине Олимп у Тесалији, врх који се губио међу облацима и додиривао само небо. На самом врху је била палата бога Зевса, коју му је бог Хефест, саградио од чистог злата. Зевс је, поред Олимпа, волео да борави и на свим другим местима, понајвише на острву Криту, на Иди и Парносу на Фокиди, али је он био свеприсутан, и није се морало долазити по њега да му се тражи помоћ, то се могло учинити свугде и на сваком месту. Зевс је често силазио и међу људе, а тада би узимао друго обличје, било да би себе претворио у животињу или у неку природну појаву или човека.

Храмови посвећени богу Зевсу данас су сви у рушевинама, а међу храмовима се издвајао његов храм на Олимпији, саграђен 460. године пре нове ере према плану градитеља Либона из Елиде. У Атини је постојао храм Олимпеион, највећи храм у Грчкој - 108 m. х 41 m, а од његових 104 стуба, висока 17.5 m, сачувана су 15. Темеље храма је урадио 515. године пре нове ере Пизистратиди, а завршио га је 132. године цар Хадријан. највећи храм богу Зевсу подигнут је на Сицилији у Акрагенту - 113 m. х 56 m.

Зевсове супруге[уреди]

Према ХесиодовојТеогонији“, Зевс се женио седам пута, мада је осим својих супруга имао много љубавница.

  1. Метида
  2. Темида
  3. Еуринома
  4. Деметра
  5. Мнемосина
  6. Лето
  7. Хера


Литература[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Зевс
  • Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 338.