Зелена пупавка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зелена пупавка
Amanita phalloides 1.JPG
Систематика
царство: Fungi
раздео: Basidiomycota
класа: Basidiomycetes
ред: Agaricales
породица: Amanitaceae
род: Amanita
Биномијална номенклатура
Amanita phalloides
Fries
Екологија таксона
Животна форма:
симбионт
Зелена пупавка је смртно отровна!

Зелена пупавка (лат. Amanita phalloides), зелена мухара, зелена овојњача, отровна печурка, гомољача. Није увек зелена како каже име већ постоје форме беле, смеђе и жуте боје.

Опис гљиве[уреди]

  • Шешир (pileus) пречника 6-15 см, јајолик, звонаст на крају отворен, маслинастозелен, жутозелен или сивозелен.
  • Листићи бели, густи.
  • Дршка (stipes) бела, са цик-цак зеленим шарама, угорњем делу бели рукавац, при дну гомољасто задебљана, обавијена белим омотачем.
  • Месо бело.
  • Споре у маси беле.

Станиште[уреди]

Веома распрострањена и честа микоризна гљива, расте најчешће у храстовим и другим белогоричним шумама али такође и у црногоричним шумама у периоду од јула до октобра.

Отровност[уреди]

Најотровнија гљива, смртно отровна, смртоносна количина је око 20 грама сирове гљиве, сушење и термичка обрада не утичу на отровност. Знаци тровања су: повраћање, јак пролив, слабост и јављају се 7-8 сати после узимања гљиве а некада и после два дана. Отрованог треба хитно транспортовати у болницу. Нема противотрова. Смртност до 50% отрованих.

Литература[уреди]

  • Ђузепе Паце: Атлас гљива, Просвјета, Загреб 1977.
  • Иван Фохт: Гљиве Југославије, Нолит, Београд 1979.
  • Иван Фохт: Кључ за гљиве, Напријед, Загреб 1990.
  • Рикардо Маца: Како да распознате печирке, Евро, Београд 1995.
  • Романо Божац: Гљиве – морфологија систематика токсикологија, Школска књига Загреб ∙ Графички завод Хрватске, Загреб 1993.

Спољашње везе[уреди]