Зелени зраци (позоришна представа)

С Википедије, слободне енциклопедије

Зелени Зраци
СценариоГоран Марковић
РедитељМилица Краљ
СценографМилица Бајић Ђуров
КостимографЈелена Јањатовић
УлогеМилош Крстовић
Исидора Рајковић
Владан Живковић
Славица Радуловић
Мирко Бабић
Миодраг Пејковић
Драган Стокић
Никола Милојевић
Саша Пилиповић
Александар Милојевић
Милић Јовановић
Здравко Малетић
Иван Видосављевић
Ненад Вулевић
Душан Станикић
Чедомир Штајн
Премијера2014.
Место премијереКњажевско-српски театар
joakimvujic.com

Зелени зраци је српска позоришна представа по тексту Горана Марковића.

Радња[уреди | уреди извор]

Прича о браку и погибији последњих Обреновића је постала део фолклора овог народа и нема тог Србина који о овој ствари не зна све детаље. Међутим, упркос томе што много не волим романсиране биографије, ова ме је прича деценијама прогањала. Можда због тога што је моја бака, као тринаестогодишња девојчица, са балкона своје куће, која се налазила преко пута Старог двора, посматрала убиство краља Александра и краљице Драге. Уживо, како се данас каже. То је био можда најупечатљивији доживљај у њеном животу: војници су кроз прозоре бацали делове краља и краљице увијене у беле, брокатне чаршаве, претходно их раскомадавши на билијарским столовима. Тако је почињао нови век у овим крајевима. Ко зна колико сам времена потрошио покушавајући да на ту тему снимим филм пре него што ми је пала напамет замисао да све то пребацим у позориште и на тај начин некако реализујем своју опседнутост овим случајем. Одлука је, изгледа, била срећна јер ме је одвукла од замке историјске реконструкције и одвела ка суштини ствари – ка мелодрами. Чим сам престао да се бавим чињеницама и прешао на терен осећања, постао сам слободан; све се некако само од себе отворило. Људи мисле да је у мелодрами центар интересовања осујећена љубавна веза. Не, важније је оно што је спречава, а то су друштвене околности које стоје на путу људима који се воле. Оно што у комаду „Зелени зраци“ спречава краљевски пар да реализује своју љубав, и на крају резултира поменутим масакром, исто је оно што нам се понављало и следећих стотину година. Несхватљива нетрпељивост према свему што је другачије. Осећање да имамо право да о другима судимо, и да им пресуђујемо. Одсуство примисли да можда нисмо у праву. Или да смо у праву баш онолико колико и они који мисле и осећају супротно.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Милош Крстовић Александар Обреновић
Исидора Рајковић Драга Машин
Владан Живковић Фердинанд Kаулет
Славица Радуловић Краљица Наталија
Мирко Бабић Краљ Милан
Миодраг Пејковић Апис
Драган Стокић Бењамин
Саша Пилиповић Леонида Соларовић
Александар Милојевић Намесник Ристић
Милић Јовановић Ђорђе Генчић
Здравко Малетић Јован Мичковић
Иван Видосављевић Михаило Срећковић
Ненад Вулевић Официр
Душан Станикић Официр
Чедомир Штајн Официр

[1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Репертоар, Књажевско-српски театар Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2015), Приступљено 5. 11. 2014.