Зенит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Однос између зенита, надира и хоризонта

Зенит је тачка небеске сфере вертикално изнад посматрача и то је највиша тачка на небеској сфери. Зенит је у астрономији, геофизици и сродним наукама дефинисан као тачка на небеској сфери која се налази на правцу, а у супротном смеру од деловања силе Земљине теже у одређеном месту. На небеској сфери се, на истом правцу, у смеру деловања Земљине теже налази надир. Реч зенит настала је неправилним изговором арапске речи samt (sent - стаза), која је у средњем веку коришћена као део израза samt arrâs (стаза изнад главе).

Зенит је различит за различите положаје посматрача на Земљи, а мења се временом и на истом положају звог тога што Земља није савршено сферно тело (представља геоид, чија оса ротације и центар гравитационог дејства нису стални). Међутим, ово су изузетно ситне промене.

Употреба[уреди]

Зенит дефинише једну осу хоризонтског координатног система и служи као почетна тачка за мерење зенитног угла звезди и других небеских објеката.

Спољашње везе[уреди]