Зенобија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зенобија на антонинијану који наводи њену титулу Августа и приказује је са дијадемом; на другој страни је стајаћи лик Ивно Регина, Јуноне, која носи патеру у десној руци, скиптар у лијевој, пауна крај ногу и звијезду лијево

Зенобија (240– цца. 274) била је сиријска краљица Палмирског царства позната по знаменитом устанку против Римског царства.

Била је друга супруга Одената, оснивача државе, а краљицом је постала након Оденатове смрти 267. године. До 269, Зенобија је проширила своју територију, освојила Египат, протјерала а потом погубила и протјерала римског префекта Тенагина Проба. Владала је до 274, када ју је поразио римски цар и заробио римски цар Аурелијан, те потом одвео као таокињу у Рим.

За Зенобију се говорило да је носила златне ланце на Аурелијановом тријумфу у Риму. О њеној смрти постоји неколико верзија — приписују се болести, самоизгладњивању и погубљењу, али постоји и верзија према којој је Аурелијан био њоме толико импресиониран да ју је пустио на слободу, удијеливши јој вилу у Тибуру (савремени Тиволи), гдје је постала важно име римске друштвене сцене.