Златиборски управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Златиборски округ)
Златиборски управни округ
Златиборски управни округ - положај у Србији
 
Држава Застава Србије Србија
Регија Шумадија и западна Србија
Седиште Ужице
Историјске области Тарско Подриње, Стари Влах, Полимље, западни Пештер
 
Начелник Душан Новаковић
 
Површина 6.140 km²
Становништво 284.929 (2011.)
Густина насељености 46,4/km²
 
Број општина 8
Општине Ариље
Бајина Башта
Косјерић
Нова Варош
Пожега
Прибој
Пријепоље
Сјеница
Град Ужице
Чајетина
Број насеља 438
(11 градских и 427 сеоских)
 
Позивни број +381 (0)31, (0)33
Веб страница www.zlatiborski.okrug.gov.rs
Zlatiborski district.gif

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

  1. Град Ужице, градско насеље Ужице,
  2. Општина Бајина Башта, градско насеље Бајина Башта,
  3. Општина Косјерић, градско насеље Косјерић,
  4. Општина Пожега, градско насеље Пожега,
  5. Општина Чајетина, насеље Чајетина,
  6. Општина Ариље, градско насеље Ариље,
  7. Општина Прибој, градско насеље Прибој,
  8. Општина Нова Варош, градско насеље Нова Варош,
  9. Општина Пријепоље, градско насеље Пријепоље и
  10. Општина Сјеница, градско насеље Сјеница.

Укупно има 284.929 становника (Попис 2011.). Седиште округа је Ужице.

Међу најстарије културне споменике у овом региону спада Бела црква, у Карану. Грађена је између 1340. и 1342. године и тада је осликана. У граду Ужицу постоје две цркве, обе старе и занимљиве: Црква Св. Марка на Вароши саграђена је пре 1828. године, а Црква Св. Ђорђа, данашња Саборна црква у Ужицу, грађена је од 1842. до 1844. године.

Недалеко од Бајине Баште налази се манастир Рача, из XIII века. Саградио га је Стефан Драгутин. Овај манастир је кроз своју историју више пута бивао уништаван и наново обнављан. Последњи пут (након Турака и Аустроугарске војске), Рачу су 1943. године запалили Бугари. Обновљен је после II светског рата и данас се сматра, због лепоте својих иконостаса, изузетним спомеником српске културе. Задужбина краља Драгутина у овом крају је и Црква Св. Ахилија у Ариљу, по којој је Ариље добило име.

Манастир Милешева - подигнут је 1218 - 1219. године и налази се у близини Пријепоља. Представља задужбину краља Владислава, сина Стефана Првовенчаног. Иако је и овај манастир више пута био спаљиван, сачувано је око 100 композиција, фресака појединачних ликова и фрагмената. Најпознатија фреска је "Бели анђео", заглавље великог броја српских књига и монографија.

Манастир светог Николе из 12 века се налази у Бањи код Прибоја, једно време био је седиште Дабро-Босанске епархије, у његовој близини је откривена богата ризница. У селу Мажићу се налази црква св. Ђорђа такође из 12 века, у коме се налазила једна од најстаријих болница.

Данас од привредних предузећа у Ужицу постоје: Ваљаоница бакра и алуминијума у Севојну, Металски комбинат „Први Партизан“, Текстилна индустрија „Фротекс“, Конфекција „Кадињача“, итд.

У Прибоју је подигнута Фабрика аутомобила ФАП, која извози камионе и аутобусе широм света, а здружено предузеће ФАП - ФАМОС производи привредна возила. Данас је Прибој познатији по својој Бањи која има изузетан квалитет воде, која лечи реуматске, кожне болести и стерилитет.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2002. године у Златиборском округу има 313.396 становника. Разлика између наталитета и морталитета у овом округу је -582, па је природни прираштај -1,9 ‰. Највећи природни прираштај је у општини Сјеница и то 199 становника (7.1‰ на општинском нивоу), а најнижи у Граду Ужицу -160 становника (-1,9‰ на општинском нивоу). Подаци о природном прираштају су из 2004. године.

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Срби
  
261,055 83,30%
Бошњаци
  
40,225 12,84%
Муслимани
  
6.476 2,06%
Црногорци
  
1.350 0,43%
Југословени
  
645 0,21%
Роми
  
482 0,15%
Хрвати
  
233 0,07%
Македонци
  
135 0,04%
Мађари
  
65 0,02%
Словенци
  
57 0,02%
Русини
  
51 0,02%
Албанци
  
43 0,01%
Горанци
  
23 0,01%
Бугари
  
18 0,01%
Словаци
  
15 0,00%
Украјинци
  
15 0,00%
остало
  
2.508 0,80%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

Спољашње везе[уреди]

Сродне теме[уреди]