Златица (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Златица (вишезначна одредница).
златица
Solidago virgaurea minuta
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
род: Solidago
Биномијална номенклатура
Solidago virgaurea
Екологија таксона

Златица (челеби грана, златна шиба, штапика) или лат. Solidago virgaurea је биљка из породице главочика (Asteraceae).

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка висока 20-100 цм, усправне, најчешће неразгранате стабљике која је округла и благо уздуж избраздана. Доњи део стабљике је го, док је горњи обрастао проређеним, кратким длакама. Листови имају наизменичан распоред, доњи су на краткој дршци и тестерасто назубљени, а горњи су без дршке и имају цео обод. Језичасти и цеваасти цветови сакупљени су ужуте, мирисне главице, а оне су груписане у густе, вршне гроздасте или метличасте цвасти.

Хемијски састав дроге[уреди]

Као дрога употребљава се вршни део биљке у цвету. Осим у лековите сврхе, култивисане врсте златице се користе као украсне биљке, а цветови потопљени у води су средство за бојење вуне и свиле. Читава биљка садржи лековите супстанце, од којих су најважнији танини, сапонини, горке материје, флавоноиди, бојене материје, органске киселине, етерично уље и др. Користи се као чај, тинктура (у 70% алкохолу), вино.

Употреба[уреди]

У народној медицини је позната као средство за лечење болести бубрега и мокраћних путева. Смирује кашаљ, побољшава искашљавање секрета и помаже код упале крајника, грла и плућа као и код бронхитиса и астме. Смањује болове код реуме, гихта и артритиса, као и неких хроничних кожних болести. Због садржаја танина користи се код упала за испирање уста и ждрела и код пролива изазваних ницањем зуба код деце, а поспешује зацељивање ране после вађења зуба. Званична медицина, такође, признаје лековита дејства ове биљке па се она користи за справљење различитих лековитих чајева, прашкова, масти и крема.

Употреба челеби гране је, због присуства сапонина, ограничена на 4-6 седмице у прописаним дозама. Осим тога, негде се у литератури срећу подаци о отровности ове биљке па се услед тога саветује опрезност при употреби.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]