Златна була

Из Википедије, слободне енциклопедије
Златна була из 1356. коју је издао Карло IV, цар Светог римског царства

Златна була је златни орнамент у облику печата која се ставља на повеље које су издавали монарси у Европи и Византији током средњег века и ренесансе. Термин се испрва односио на сам печат, али касније се примењивао на целокупни документ.

Златне буле су настале у Византији, и биле су изузетно важно дипломатско средство. Званична царска идеологија се базирала на идеји да је византијски цар изабран од Бога да буде владар јединог легитимног царства на свету. Византинци су веома успешно убедили друге државе да прихвате ову тврдњу, и представљали су златне буле као акт царске милости а у суштини су их користили као споразуме без потребе да признају друге државе као равне. Такође су биле корисно средство које је царству пружало могућност да на тај начин спроводи чак и понижавајуће споразуме и уступке, а да се чини као да су ти уступци знак царске милости.

Током скоро 800 година издаване су једнострано, не обавезујући другу страну ни на шта. Међутим, почев од 12. века, Византинци су почели да уносе у буле обавезе друге стране са којима су преговарали.

Други европски монарси су прихватили златне буле по угледу на Византинце, али су их користили много умереније.

Познате златне буле[уреди]

Види још[уреди]