Златоуст (град)
| Златоуст (град) рус. Златоу́ст |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Русија |
||
| Област | Чељабинска област | ||
| Основан | 1754. | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2010) | 174.985 | ||
| Агломерација | 190 000 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Надморска висина | 400-600 m | ||
| Површина | 136,4 km² | ||
 Златоуст (град)
Златоуст (град) на мапи Русије
|
|||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Александар Николајевич | ||
| Веб-страна | http://www.zlat-go.ru/}- | ||
Златоуст (град) (рус. Златоуст) је град у Русији у Чељабинској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 174.985 становника.
Садржај |
Положај [уреди]
Град се налази у европском делу Русије, на реци Ај. Смештен је 110 километара западно од регионалног центра Чељабинска и 1750 километара источно од Москве. Златоуст је према попису из 2006. имао 182.542 становника, што га чини једним од највећих градова на Уралу. Источним делом града пролази граница између Европе и Азије.
Златоуст се налази на надморској висини од 400-600 метара.
Клима [уреди]
- Просечна годишња температура је 2,1° C
- Просечна влажност ваздуха је 69,2 %
- Просечна брзина ветра је 3,5 m / s
Историја [уреди]
Златоуст је основан 1754. због изградње железаре и добио је име у част светог Јована Златоустог. Године 1815. изграђена је фабрика оружја, где су исковане прве оштрице од булат-челика.
У Златоусту су 1903. исковани први топови од руског челика. Статус града је добио 1865. За време Руског грађанског рата, Златоуст је од децембра 1917. био под контролом бољшевика, да би у јулу 1918. град доспео под контролу белогардејаца, снага лојалних Руској Империји. Црвена армија је заузела град у јулу 1919.
Златоуст је добио орден Октобарске револуције 1980. За време Совјетског Савеза, Златоуст је постао индустријски град са развијеном металургијом, машинством, машиноградњом... Златоуст је познат и као једно од средишта гравирања на металу.
Становништво [уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 174.985 становника, 19.566 (10,06%) мање него 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 194.551[1] | 174.985[2] |
Најбројнија народност су Руси, док су највеће мањине Татари и Башкири.
Референце [уреди]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе [уреди]
