Златоуст (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Златоуст (град)
рус. Златоу́ст

Zlatoust2011.jpg
Златоуст

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Област Чељабинска област
Основан 1754.
Статус града 1865
Становништво
Становништво (2010) 174.985
Агломерација 190.000
Географске карактеристике
Координате 55°10′00″N 59°40′00″E / 55.166667, 59.666667
Надморска висина 400-600 м
Површина 136,4 км²
Златоуст (град) на мапи Русије
{{{alt}}}
Златоуст (град)
Златоуст (град) на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Александар Николајевич
Веб-страна http://www.zlat-go.ru/}-

Златоуст (град) (рус. Златоуст) је град у Русији у Чељабинској области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 174.985 становника.

Положај[уреди]

Град се налази у европском делу Русије, на реци Ај. Смештен је 110 километара западно од регионалног центра Чељабинска и 1750 километара источно од Москве. Златоуст је према попису из 2006. имао 182.542 становника, што га чини једним од највећих градова на Уралу. Источним делом града пролази граница између Европе и Азије.

Златоуст се налази на надморској висини од 400-600 метара.

Клима[уреди]

  • Просечна годишња температура је 2,1° C
  • Просечна влажност ваздуха је 69,2 %
  • Просечна брзина ветра је 3,5 m / s

Историја[уреди]

Златоуст почетком 20. века

Златоуст је основан 1754. због изградње железаре и добио је име у част светог Јована Златоустог. Године 1815. изграђена је фабрика оружја, где су исковане прве оштрице од булат-челика.

У Златоусту су 1903. исковани први топови од руског челика. Статус града је добио 1865. За време Руског грађанског рата, Златоуст је од децембра 1917. био под контролом бољшевика, да би у јулу 1918. град доспео под контролу белогардејаца, снага лојалних Руској Империји. Црвена армија је заузела град у јулу 1919.

Златоуст је добио орден Октобарске револуције 1980. За време Совјетског Савеза, Златоуст је постао индустријски град са развијеном металургијом, машинством, машиноградњом... Златоуст је познат и као једно од средишта гравирања на металу.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 174.985 становника, 19.566 (10,06%) мање него 2002.

Демографија
1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
99.415 161.342 180.488 197.760 207.794 194,551[1] 174,985[2]

Најбројнија народност су Руси, док су највеће мањине Татари и Башкири.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]