Знаци болести
Знаци болести, објективни знаци болести, су промене које се јављају са настанком болести, и које може да запази сам болесник или његова околина, а које утврђује лекар при прегледу болесника или ветеринар при прегледу животиње.[1].
Садржај |
Знак симптом и синдром болести [уреди]
Знак болести [уреди]
У хуманој медицини и ветерини, „знак“ или скуп позитивних или негативних знакова je објективна манифестација болести, идентификована од стране лекара (или ветеринара) у току консултације или преглед појединца-животиње (или групе лекара-ветеринара), али могу бити уочени и од самог болесника (власника животиње) или његове околине, што умногоме зависи од нивоа образовања и здравствене просвећености тих особа. Знак је било који објективан доказ болести (нпр. оток, жутица или гинекомастија су клинички знаци које лекар-ветеринар може уочити током прегледа, али и након одређених дијагностичких процедура, или крв у столици је знак болести, то може препознати пацијент, лекар, медицинска сестра, ветеринар или неко други). Знак може бити и нормална појава без патолошког значаја.[2]
Симптом болести [уреди]
За разлику од знака, у хуманој медицини, симптом, је субјективан опис тегоба које болесник доживљава у израженом степену, и болесници га користи да опише своје тегобе лекару. То је нешто што само болесник може да осећа и да опише. Интерпретација симптома, је зато често различита код различитих особа што зависи од начина на који болесници доживљавају тегобе, али и од нивоа њиховог личног образовања и здравствене просвећености. Бол, стеногардија (тегобе иза грудне кости), малаксалост, зујање у ушима итд., су симптоми, који могу на различити начин бити описани од болесника. Понекад могу и свесно бити потенцирани („преувеличани“)од стране пацијената у циљу остварења секундарне добити.[2]
Синдром болести [уреди]
Синдром је у медицини, и клиничкој психологији, скуп два или више, међусобно повезаних симптома који чине једну јединствену нозолошку целину неке болести (нпр. анксиозно-депресивни синдром, параноидни синдром, Корсаковљев синдром)
Подела знакова болести [уреди]
Неки знаци болести су општи, а други више или мање специфични.[1]
Општи знаци болести [уреди]
То су најчешће повишена телесна температура, смањена телесна тежина, знојење, оток (едем) итд. Они су веома чести код многих болести, па њихова појава не указује на обољење конкретног органа и не упућује на одрееђену болест. На пример, отоци су знак болести само неких органа. Они се јављају код болести срца, бубрега, крвних судова, јетре, поремећаја исхране, повреда итд, и зато њихова појава захтева допунска испитивања наведених органа, да би се поставили дијагноза болести која их је изазвала.[1]
Специфични знаци болести [уреди]
Присутни су само код болести одређених органа и у одређеним болестима. Они јасно указују који је орган оболео и од које полести. На пример жутица (пребојеност коже жутом бојом) је објективни знак који се јавља због повећане концентрације жучних боја у крви и присутна је код болесника са хемолитичком жутицом, са обољењима јетре или опструкцијом (препреком) у жучним путевима. Према томе жутица је специфичан знак у односу на појаву температуреили отока (едем)[1]
Врсте знакова болести [уреди]
У хуманој и ветеринарској медицини, знаци болести према врсти и закључку који се може донети на основу њиховог присуства могу бити;,[3], [4], [2]
Прогностички знаци болести [уреди]
То су знаци који указују на тренутно стање и могући исход насталих промена (болести) у организму болесника (односно, указују на болест пре него што се потврди дијагноза болести). Прогностички знаци увек указују на будући развој болести.
Анамнестички знаци болести [уреди]
Знаци који (узимајући у обзир тренутно стање у организму болесника), указују да је у прошлости код болесника постојало одређено обољење са истим знацима. Анамнестички знаци увек указују да је било појаве садашњих знакова болести и у блиској или далекој прошлости.
Дијагностички знаци болести [уреди]
То су објективни занци болести добијени као резултат клиничког испитивања, и служе за јасно постављање дијагнозе болести.
Патогномонични знаци болести [уреди]
Посебно карактеристични знаци болести, присутни код само одређених болести, и ван сваке сумње, доказују да је та болест присутна. Морфолошки патогномични знаци су релативно ретки.
Галерија неких знакова болести [уреди]
-
Плаветнило коже (цијаноза)
Азбучна листа знакова болести [уреди]
А, Б, В [уреди]
Абразија • Аденопатија • Анасарка • Анозогнозија • Алопеција • Аменореја • Ангиом • Ануриа • Афазија • Афазија-Брокова • Афазија-Верникеова • Апнеја • Апраксија • Арефлексија • Астенија • Атаксија • Бабински (знак) • Брадикардија • Брадипнеја • Бружински(тест) • Бружински (знак) • Була (мехурић) • Бубуљица • Вртоглавица •
Г, Д, Ђ [уреди]
Гушавост • Галоп срца • Гојазност • Грозница • Гинекомастија • Дермоабразија • Дикс-Халпикеов (знак) • Диуреза (тест) • Диспнеја • Дизартрија • Дисфазија • Диспраксија •
Е, Ж, З [уреди]
Едем • Ехолалија • Ендофталмија • Ерозија • Еритем • Егзофталмус • Жутица •
И, Ј, К, Л [уреди]
Исцрпљеност • Кашаљ • Кернигов (знак) • Клонулост • Ксантома • Крвни притисак • Ксантелазма • Ксеродерма •
М, Н, Њ [уреди]
Ласегуов (знак) • Логореја • Макроглосија • Мехурић • Макула • Менингизмус • Менингеални знаци • Марфијев (знак) • Мусетов (знак) • Мутавост • Мидријаза • Миоза • Микседем • Некроза • Негативизам • Нозофобија • Нистагмус •
О, П, Р, С, Т [уреди]
Папула • Повраћање • Пулс • Пурпура • Психомоторна успореност • Рефлекси • Ромбергов (знак) • Раселов (знак) • Расцеп • Испљувак • Спленомегалија • Стрије • Тахикардија • Тахипнеја • Тежина • Тик • Траубеов (знак) • Тремор •
Ћ, У, Х, Ф, Ц, Ч, Џ, Ш [уреди]
Улцерације • Халуцинације • Хемианопсија • Хепатомегалија • Хирутизам • Хиперактивност • Хиперамнезија • Хиперрефлексија • Хипертензија • Кахексија • Квостеков (знак) • Клонулост • Курвоазије-теријеров (знак) • Крепитације • Цијаноза • Чворић •
Референце [уреди]
- ^ а б в г Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
- ^ а б в Symptoms & Signs A-Z List
- ^ Chamberlain N.E., Oglivie C. Symptoms and sings in clinical medicine, John Wright i sons, Bristol, 1967.
- ^ MacBryde M.C.,Sings and symptoms, J.B. Lippineott company, Filadelfija-Montreal, 1957.