Знаци болести

Из Википедије, слободне енциклопедије

Знаци болести, објективни знаци болести, су промене које се јављају са настанком болести, и које може да запази сам болесник или његова околина, а које утврђује лекар при прегледу болесника или ветеринар при прегледу животиње.[1].

Знак симптом и синдром болести[уреди]

Знак болести[уреди]

У хуманој медицини и ветерини, „знак“ или скуп позитивних или негативних знакова је објективна манифестација болести, идентификована од стране лекара (или ветеринара) у току консултације или преглед појединца-животиње (или групе лекара-ветеринара), али могу бити уочени и од самог болесника (власника животиње) или његове околине, што умногоме зависи од нивоа образовања и здравствене просвећености тих особа. Знак је било који објективан доказ болести (нпр. оток, жутица или гинекомастија су клинички знаци које лекар-ветеринар може уочити током прегледа, али и након одређених дијагностичких процедура, или крв у столици је знак болести, то може препознати пацијент, лекар, медицинска сестра, ветеринар или неко други). Знак може бити и нормална појава без патолошког значаја.[2]

Симптом болести[уреди]

За разлику од знака, у хуманој медицини, симптом, је субјективан опис тегоба које болесник доживљава у израженом степену, и болесници га користи да опише своје тегобе лекару. То је нешто што само болесник може да осећа и да опише. Интерпретација симптома, је зато често различита код различитих особа што зависи од начина на који болесници доживљавају тегобе, али и од нивоа њиховог личног образовања и здравствене просвећености. Бол, стеногардија (тегобе иза грудне кости), малаксалост, зујање у ушима итд., су симптоми, који могу на различити начин бити описани од болесника. Понекад могу и свесно бити потенцирани („преувеличани“)од стране пацијената у циљу остварења секундарне добити.[2]

Синдром болести[уреди]

Синдром је у медицини, и клиничкој психологији, скуп два или више, међусобно повезаних симптома који чине једну јединствену нозолошку целину неке болести (нпр. анксиозно-депресивни синдром, параноидни синдром, Корсаковљев синдром)

Подела знакова болести[уреди]

Неки знаци болести су општи, а други више или мање специфични.[1]

Општи знаци болести[уреди]

То су најчешће повишена телесна температура, смањена телесна тежина, знојење, оток (едем) итд. Они су веома чести код многих болести, па њихова појава не указује на обољење конкретног органа и не упућује на одрееђену болест. На пример, отоци су знак болести само неких органа. Они се јављају код болести срца, бубрега, крвних судова, јетре, поремећаја исхране, повреда итд, и зато њихова појава захтева допунска испитивања наведених органа, да би се поставили дијагноза болести која их је изазвала.[1]

Специфични знаци болести[уреди]

Присутни су само код болести одређених органа и у одређеним болестима. Они јасно указују који је орган оболео и од које полести. На пример жутица (пребојеност коже жутом бојом) је објективни знак који се јавља због повећане концентрације жучних боја у крви и присутна је код болесника са хемолитичком жутицом, са обољењима јетре или опструкцијом (препреком) у жучним путевима. Према томе жутица је специфичан знак у односу на појаву температуреили отока (едем)[1]

Врсте знакова болести[уреди]

У хуманој и ветеринарској медицини, знаци болести према врсти и закључку који се може донети на основу њиховог присуства могу бити;,[3], [4], [2]

Прогностички знаци болести[уреди]

То су знаци који указују на тренутно стање и могући исход насталих промена (болести) у организму болесника (односно, указују на болест пре него што се потврди дијагноза болести). Прогностички знаци увек указују на будући развој болести. 

Анамнестички знаци болести[уреди]

Знаци који (узимајући у обзир тренутно стање у организму болесника), указују да је у прошлости код болесника постојало одређено обољење са истим знацима. Анамнестички знаци увек указују да је било појаве садашњих знакова болести и у блиској или далекој прошлости. 

Дијагностички знаци болести[уреди]

То су објективни занци болести добијени као резултат клиничког испитивања, и служе за јасно постављање дијагнозе болести.

Патогномонични  знаци болести[уреди]

Посебно карактеристични знаци болести, присутни код само одређених болести, и ван сваке сумње, доказују да је та болест присутна. Морфолошки патогномични знаци су релативно ретки.

Галерија неких знакова болести[уреди]

Азбучна листа знакова болести[уреди]

А, Б, В[уреди]

АбразијаАденопатијаАнасаркаАнозогнозијаАлопецијаАменорејаАнгиомАнуриаАфазијаАфазија-БроковаАфазија-ВерникеоваАпнејаАпраксијаАрефлексијаАстенијаАтаксијаБабински (знак)БрадикардијаБрадипнејаБружински(тест)Бружински (знак)Була (мехурић) • БубуљицаВртоглавица

Г, Д, Ђ[уреди]

ГушавостГалоп срцаГојазностГрозницаГинекомастијаДермоабразијаДикс-Халпикеов (знак)Диуреза (тест)ДиспнејаДизартријаДисфазијаДиспраксија

Е, Ж, З[уреди]

ЕдемЕхолалијаЕндофталмијаЕрозијаЕритемЕгзофталмусЖутица

И, Ј, К, Л[уреди]

ИсцрпљеностКашаљКернигов (знак)КлонулостКсантомаКрвни притисакКсантелазмаКсеродерма

М, Н, Њ[уреди]

Ласегуов (знак)ЛогорејаМакроглосијаМехурићМакулаМенингизмусМенингеални знациМарфијев (знак)Мусетов (знак)МутавостМидријазаМиозаМикседемНекрозаНегативизамНозофобијаНистагмус

О, П, Р, С, Т[уреди]

ПапулаПовраћањеПулсПурпураПсихомоторна успореностРефлексиРомбергов (знак)Раселов (знак)РасцепИспљувакСпленомегалијаСтријеТахикардијаТахипнејаТежинаТикТраубеов (знак)Тремор

Ћ, У, Х, Ф, Ц, Ч, Џ, Ш[уреди]

УлцерацијеХалуцинацијеХемианопсијаХепатомегалијаХирутизамХиперактивностХиперамнезијаХиперрефлексијаХипертензијаКахексијаКвостеков (знак)КлонулостКурвоазије-теријеров (знак) • КрепитацијеЦијанозаЧворић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  2. ^ а б в Symptoms & Signs A-Z List
  3. ^ Chamberlain N.E., Oglivie C. Symptoms and sings in clinical medicine, John Wright i sons, Bristol, 1967.
  4. ^ MacBryde M.C.,Sings and symptoms, J.B. Lippineott company, Filadelfija-Montreal, 1957.

Спољашње везе[уреди]