Зоран Боровина

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Боровина
Зоран Боровина
Лични подаци
Датум рођења(1952-02-14)14. фебруар 1952.
Датум смрти4. децембар 1992.(1992-12-04) (40 год.)
Одликовања

Зоран Боровина (Мало Поље, 14. фебруар 1952Српско Сарајево, 4. децембар 1992) био је пуковник Војске Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1952. у Малом Пољу код Хан Пијеска. Основну школу и гимназију је завршио у Хан Пијеску након чега уписује Војну академију (Југословенска народна армија) у Београду. Посљедњу годину студија је завршио у Војној академији у Рајловцу. Године 1992. генерал Ратко Младић га поставља за команданта Илиџанске бригаде са чином пуковника Војске Републике Српске. Командовао је у многобројним међусобним борбама Војске Републике Српске и Армије Републике БиХ на линији фронта између Републике Српске и Републике БиХ. На положајима се изузетно истакао храброшћу и одлучношћу. Уживао је велико поштовање међу својим подређеним борцима.

Пошто су снаге Армије Републике БиХ свакодневно гранатирале цивилне положаје у Српском Сарајеву, војна команда Српског Сарајева је донијела одлуку о ослобађању Отеса који је представљао важан стратешки положај и са ког је Армија Републике БиХ испаљивала највећи број граната. Операција ослобађања Отеса којом је командовао Зоран Боровина је почела у зору 1. децембра 1992. Он је заједно са својим борцима даноноћно боравио на првим линијама. Борбе су биле врло напорне јер је терен градска урбана средина у којој се сваки објекат тешко заузима. Четврти дан операције у предвечерје 4. децембра 1992. командант Боровина је са неколико добровољаца извршио диверзантски упад на непријатељске положаје.

Током акције међу његове борце је бачена ручна бомба коју је пуковник Боровина покушао да врати. Ручна бомба је експлодирала у његовој десној шаци. Тијело команданта Боровине су његови саборци пренијели у ратну болницу Жица у Блажују, гдје је хирург Миодраг Лазић констатовао његову смрт око 21 час 4. децембра 1992. године.


Отес је ослобођен ујутро 5. децембра 1992. По уласку јединица Војске Републике Српске, у част пуковника Зорана Боровине Отес је проглашен у Зораново.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Пјесме о Зорану Боровини[уреди | уреди извор]

Након погибије Зорана Боровине настало је неколико пјесама о његовој погибији. Борци Илиџанске бригаде су саставили пјесму о погибији команданта Зорана Боровине коју су назвали „Пјесма о Зорану Боровини“.[3]

Српски књижевник Тодор Каришик је у свом дјелу Пут до Сунца, у стиху описао читаву битку коју је предводио командант Зоран Боривина. У посвети је написао: „Ову пјесму посвјећујем српским браниоцима Илиџе и легендарном команданту Зорану Боровини који је са хиљадама српских синова стао на браник Отаџбине и остао да је вјечно чува“. Овде се налази дио пјесме:


Српски музичар Љубиша Калас је 1993. снимио пјесму „Зоране, Зоране“ коју је посветио команданту Зорану Боровини.[4]

Улица Зорана Боровине[уреди | уреди извор]

Власти Српског Сарајева су 1992. једну од улица на Добрињи 1 прогласиле Улицом Зорана Боровине. Добриња 1 је до маја 1996. била у саставу Српског Сарајева, након чега је према Дејтонском споразуму припала Федерацији БиХ. Власти Федерације БиХ су улици одмах промијениле назив. Данас једна од улица Источне Илиџе у насељу Павловац носи Зораново име.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА (1996) (језик: српски)
  2. ^ Ђурђевић, Борислав (15. 7. 1993). „Ордени и медаље најхрабријим”. Српска војска. година II, број 10: 6. 
  3. ^ Српско Сарајево: Пјесма о Зорану Боровини (језик: српски)
  4. ^ Српско Сарајево: Љубиша Калас - Зоране, Зоране (језик: српски)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дневник ратног хирурга (Книн 1991 - Српско Сарајево 1995), аутор: Миодраг Лазић, издавач: Српска новинска агенција СРНА. 1996. ISBN 978-86-7292-001-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]