Зоран Живковић (писац)
-
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Зоран Живковић (вишезначна одредница).

| Зоран Живковић | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 5. октобар 1948. |
| Место рођења | Београд (ФНРЈ) |
| Дела | |
| Потпис | |
Зоран Живковић (Београд, 5. октобар 1948) је књижевни тероетичар и писац из Београда. Често га називају писцем фантастике, мада он тврди да никад није написао ништа фантастично. Наиме, сам појам књижевности подразумева извесну дистанцу (одступање) према стварном свету. Са друге стране Живковић није ни писац тзв. стварносне прозе. Ипак, у његовим делима несумњиво је прожимање макар следећих језичких функција: референтне (која се дакле односи на реалност ван књижевног дела), конативне (комуникација са читаоцем) и металингвистичке (када је тема књижевног текста сам књижевни текст).
Дипломирао је 1978. године Теорију књижевности на Одсеку за општу књижевност, на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету је магистрирао и докторирао.
Један је од оснивача угледног Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ из Београда.
Његова новела „Библиотека“ је 2003. године добила Светску награду за фантастику у категорији новела[1]. Скоро све Живковићеве књиге преведене су на више страних језика: енглески, немачки, руски, чешки, румунски, корејски. 2005. године по његовој причи је снимљена прва српска научно-фантастична серија „Сакупљач“, а 2010. године и „Исповедаоница“ у две верзије. У јуну 2007. године добио је награду „Исидора Секулић“.
Његово књижевно стваралаштво одликују висока економичност и прецизност језика, сведеност фраза, питак и једноставан стил, вишезначност симбола, комуникација са читаоцем, семантички кружна структура. Један је од аутора који се имплицитно и експлицитно залажу за чистоту српског језика, трудећи се да из њега избаце све непотребне наносе страних језика или жаргонизама. Ватрени је борац против осиромашења говорног и писаног језика, типичног за припаднике млађих генерација почетком двадесет првог века, као и против замагљеног дискурса.
Садржај |
Литерарна дела са фантастичним елементима [уреди]
- Четврти круг (1993)
- Временски дарови (1997)
- Писац (1998)
- Књига (1999)
- Немогући сусрети (2000)
- Седам додира музике (2001)
- Библиотека (2002)
- Кораци кроз маглу (2003)
- Скривена камера (2003)
- Вагон (2004)
- Четири приче до краја (2004)
- Дванест збирки и чајџиница (2005)
- Мост (2006)
- Читатељка (2006)
- Амаркорд (2007)
- Последња књига (2007)
- Есхерове петље (2008)
- Пет дунавских чуда (2011)
Остали радови [уреди]
- Савременици будућности
- Звездани екран
- First Contact
- Енциклопедија научне фантастике I-II
- Есеји о научној фантастици
Извори [уреди]
- ^ Номиновани и добитници Светске награде за фантастику 2003. године (2003 World Fantasy Award Winners and Nominees)