Зоран Калезић
| Зоран Калезић | |
|---|---|
 Зоран Калезић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. фебруар 1950. |
| Место рођења | Даниловград (НР Црна Гора), ФНР Југославија |
| Датум смрти | 4. јануар 2023. (72 год.) |
| Место смрти | Подгорица, Црна Гора |
| Занимање | певач |
| Породица | |
| Деца | 2 |
| Музички рад | |
| Активни период | 1969—2023. |
| Жанр | народна музика |
| Инструмент | вокал |
| Издавачка кућа | Југотон, ПГП РТС |
Зоран Калезић (Даниловград, 1. фебруар 1950 — Подгорица, 4. јануар 2023)[1] био је српски певач народне музике, пореклом из Црне Горе.[2] Његове најпознатије песме су Мој добри анђеле, Добро вече изгубљена надо, Стан’ младости, стани, стани, Мој живот је тужна прича, Жељо моја, мој отрове, Како је лепо у мом крају, Ти никад нећеш знати, Шта ће мени вино и Вратићу се, мајко. Током своје вишедеценијске каријере продао је више од 15 милиона носача звука. Био је истакнути естрадни уметник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Први соло наступ имао је на фестивалу „Београдско пролеће”, а затим се нижу наступи и награде на фестивалима:
- 1971. Фестивал забавне песме „Црна Гора 71” — Због ђевојке Црногорке — прва награда
- 1973. Фестивал „Акорди КосоваР — Вратићу се, мајко — прва награда
- 1978. Фестивал „Илиџа” — Једној жени које нема више — прва награда
Такође, значајне су и: друга награда на Фестивалу народне музике у Паризу, прва награда на Београдском пролећу, Естрадна награда Србије.[3] Био је шест година председник Удружења естрадних уметника и извођача Србије.[4] Снимио је велики број традиционалних црногорских песама као и компонованих у духу традиције Црне Горе.[5]
Концертом у београдском Сава центру 2016. године обележио је педесет година рада.[6]
Са супругом Иреном имао је сина и ћерку.[7]
Дискографија[уреди | уреди извор]
- Успомене (1969)
- Мој живот је тужна прича (1970)
- Вратићу се мајко (1973)
- Како да те зовем, срећо или туго (1974)
- Смири се, срце, смири (1975)
- Мој јаране (1976)
- Сто путева и сто стаза (1978)
- Стари друже, пријатељу мој (1979)
- Како је лепо у мом крају (1980)
- Добро вече изгубљена надо (1982)
- Стан’ младости, стани стани (1985)
- Не точите вина (1987)
- Мој добри анђеле (1990)
- Балканска душа (1992)
- Карта за небо (1994)
- За вашу и моју душу (1996)
- Живим од сећања (1999)
- Котрља се живот (2002)
- Албум 2007 (2007)
Фестивали[уреди | уреди извор]
- 1971. Фестивал забавне песме Црна Гора — Због ђевојке Црногорке, прва награда фестивала
- 1973. Акорди Косова — Вратићу се мајко, прва награда
- 1975. Југословенски фестивал Париз — Дођи сине, па се жени, трећа награда публике
- 1978. Илиџа — Једној жени које више нема, награда публике и жирија
- 1984. МЕСАМ — Ако ме је оставила
- 1985. МЕСАМ — Шта радиш недељом поподне
- 1986. МЕСАМ — Како си, шта радиш
- 1996. МЕСАМ — Ти никад нећеш знати
- 1991. Посело године 202 — У бој (са Владимиром Савчићем Чобијем, Радетом Вучковићем и браћом Бајић)
- 1992. Хит парада — Балканска душа
- 1997. Шумадијски сабор - Жао ми је, жао
- 2016. Лира, Београд — Магија њежности
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ PREMINUO ZORAN KALEZIĆ! Pevač izgubio bitku s najtežom bolešću!
- ^ Vesti online Приступљено 1. 8. 2013.
- ^ Ризница српска — Зоран Калезић Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2015), 26. 10. 2021.
- ^ Telegraf: Zoran Kalezić, lirska duša: 50 godina umetničkog rada, 26. 10. 2021.
- ^ РТС: Медаљон - Зоран Калезић, 26. 10. 2021.
- ^ Зоран Калезић - пола века са музиком („Вечерње новости“, 25. фебруар 2016)
- ^ „Води тешку животну борбу: Популарном певачу одстрањени делови оба плућна крила”. Магазин новости. 15. 1. 2022. Приступљено 17. 1. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт (арх.)
- Зоран Калезић на сајту Discogs (језик: енглески)
- „Зоран Калезић: ’Није ми место у ријалитију’” (Вечерње новости, 21. фебруар 2016)
| Нормативна контрола: Уметничке |
|---|
