Зоран Савић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Савић
Личне информације
Пуно име Зоран Савић
Датум рођења 18. новембар 1966.
Место рођења Flag of SFR Yugoslavia.svg Зеница (СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Висина 2,06 m
Позиција центар
Про каријера 1989–2002
Сениорски клубови
Год. Клуб
1989-1990

1990—1991

1991—1993

1993—1995

1995—1996

1996—1998

1998—1999

2000—2001

2001—2002
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југопластика

Социјалистичка Федеративна Република Југославија ПОП 84

Шпанија KK Барселона

Грчка КК ПАОК

Шпанија Реал Мадрид

Италија Виртус

Турска Ефес Пилсен

Шпанија KK Барселона

Италија Скипер Болоња
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Flag of FR Yugoslavia.svg СФР Југославија / СР Југославија
Награде
  • МВП Фајнал Фор-а Евролиге 1998.

Зоран Савић (18. новембар 1966, Зеница) је бивши српски и југословенски кошаркаш. Током каријере наступао је за екипе Југопластике, Барселоне, ПАОК-а, Реал Мадрида, Виртуса, Ефес Пилсена и Скипера из Болоње. Са овим екипама освојио је 3 титуле првака Европе 1990.,1991. и 1998. године, Куп Радивоја Кораћа 1994. године, 2 првенства, купа и суперкупа Југославије 1990. и 1991. године, првенство и куп Шпаније 2001. године, првенство Италије 1998. , куп Италије 1997., куп Грчке 1995. и Суперкуп Турске 1998. године. За репрезентације СФРЈ и СР Југославије учествовао је на 5 великих такмичења и освојио Светско првенство 1990. године у Аргентини, 3 Европска првенства 1991, 1995 и 1997. године као и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. године у Атланти. Зоран Савић се памти по јаком карактеру, на терену и у свлачионици, бескомпромисној одбрани и једноставним нападачким решењима. Био је један од првих високих играча са добрим шутом са дистанце.

Након завршене играчке каријере обављао је функцију генералног менаџера у екипама Скипера и Барселоне. Бави се хуманитарним радом и основао је хуманитарну организацију Група 7 заједно са Владом Дивцем, Александром Ђорђевићем, Жарком Паспаљем, Предрагом Даниловићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом. Тренутно обавља улогу кошаркашког агента у властитој менаџерској агенцији.

Каријера[уреди]

Освојене медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребро 1996. Атланта СР Југославија
Светско првенство
Злато 1990. Аргентина Југославија
Европско првенство
Злато 1991. Италија Југославија
Злато 1995. Грчка СР Југославија
Злато 1997. Шпанија СР Југославија

Почетак каријере[уреди]

Зоран Савић је почео да се бави кошарком релативно касно - са 16 година. Упорним и пожртвованим радом надокнађује каснији почетак тренирања кошарке и веома брзо напредује. У том периоду играо је истовремено за три екипе-јуниоре и сениоре КК Чапљина и другу лигу Југославије са сениорима КК Челик из Зенице. Велики таленат и марљив рад не остаје незапажен јер ускоро стиже позив који се не одбија - од европског шампиона Југопластике из Сплита.[1][2]

Професионална каријера[уреди]

Југопластика (1989-1991)[уреди]

Доласком у екипу првака европе Зоран Савић добија прилику да настави са напредовањем свакодневно тренирајући са сјајним саиграчима и такмичећи се на много вишем нивоу. Брзо се уклапа у младу екипу Југопластике, а тренер Божидар Маљковић му редовно пружа прилику са клупе као замена за Дина Рађу и Горана Собина. Прва Савићева сезона у Југопластици доноси велики успех. Првенство Југославије и куп су освојени победама над Црвеном звездом 3-1 у финалу плеј оф-а и 79-77 у финалу купа. Југопластика стиже и до Фајнал фор-а Купа Шампиона који се одржао у Сарагоси и осваја га победама над Лиможом (101-83) у полуфиналу и Барселоном (72-67) у финалу. Зоран Савић приказује одличну партију против Лиможа и убацује 16 поена, док у финалу постиже 4 поена и има 7 скокова за 22 минута.[3]

По завршетку сезоне стиже још једно велико признање – позив селектора Душана Ивковића у репрезентацију Југославије за Светско првенство 1990. године у Аргентини. Након проласка две групе у прелиминарној фази такмичења уз пораз само од увек неугодног Порторика, репрезентација у полуфиналу побеђује САД 99-91, а у финалу СССР 92-75. Савић на првенству постиже 8.6 поена у просеку, а најбоље партије пружа када је било и најважније – постиже у полуфиналу 14 поена, а у финалу 11.[4]

Након одласка Дина Рађе, Зоран Савић добија већу минутажу у наредној сезони и уз Тони Кукоча и Велимира Перасовића постаје ударна игла Југопластике (ПОП 84 у сезони 1990-1991). Успевају да одбране националне титуле освојене претходне сезоне победама над Партизаном у финалу плеј оф-а (3-0) и Цибоном у финалу купа (80-79). Одбрањена је и титула првака Европе на Фајнал фор-у у Паризу победама над Скаволинијем и Барселоном. Савић игра маестралан Фајнал фор и убацује 25 поена Скаволинију и 27 поена Барселони. На крају сезоне напушта Сплит и прелази и Барселону.

У лето 1991. године прикључује се репрезентацији на припремама за Европско првенство у Риму. На последњем такмичењу те велике репрезентације Зоран Савић заједно са саиграчима осваја своју другу златну медаљу победом над Италијом 88-73.[4]

Барселона (1991-1993)[уреди]

Доласком у Шпанију почиње период без клупских трофеја за Зорана Савића. Премда Барселона има веома јак тим ипак не успева да освоји трофеј. Савић у својој првој сезони има 12.5 поена и 7.3 скока у просеку током регуларне сезонем, а екипа завршава на 6. месту. У плеј оф-у испадају у четвтфиналу од Реал Мадрида. Сезона 1992-1993 представља напредак екипу и Савића али и овог пута остају без трофеја. Барселона испада у полуфиналу плеј оф-а од Хувентуда са 3-2 у победама, а Савић завршава сезону као други стрелац са 14.3 и први скакач тима са 9,2 скока у просеку.[5]

ПАОК (1993-1995)[уреди]

По завршетку сезоне Савић се сели у Грчку, у екипу ПАОК-а из Солуна. Прва сезона у ПАОК-у доноси нову европску титулу - Куп Радивоја Кораћа. Куп је освојен победама над Стефанелом 75-66 у Солуну и 100-91 у Трсту уз одличне партије Бранислава Прелевића којима је Савић додао 15 поена и 10 скокова у првом мечу и 8 поена и 3 скока у реваншу.[6] У првенству грчке ПАОК губи у финалу плеј оф-а са 3-2 од Олимпијакоса. Наредне сезоне и последње за Савића у Грчкој, ПАОК осваја куп Грчке победом 72-53 над Паниониосом.[7]

Након укидања санкција и додатних квалификација репрезентација СР Југославије учествује на Европском првенству у Грчкој. Зоран Савић, као и увек, даје неопходну чврстину у одбрани и снагу под обручима, а постиже просечно 4,7 поена и има 5 скокова по утакмици. Репрезентација у финалном мечу побеђује Литванију уз феноменалног Александра Ђорђевића.[4]

Реал Мадрид (1995-1996)[уреди]

У лето 1995 следи повратак у Шпанију и потпис за Реал Мадрид Жељка Обрадовића. У том периоду почиње да се осећа промена у игри Зорана Савића. Упорним тренинзима побољшава шут са дистанце што му омогућава велики избор нападачких решења.[8] Током сезоне бележи 16.5 и 5.9 поена у просеку, а екипа Реала након другог места у регуларном делу сезоне изненађујуће испада од Кахе Сан Фернандо у четвртфиналу плеј оф-а.[5]

Селектор Жељко Обрадовић позива Савића за Олимпијске игре у Атланти. Савић игра добро, поготово против Грчке (21 поен, 7 скокова) и Порторика (18 поена, 6 скокова) али се повређује у полуфиналу против Литваније. Тиме репрезентација губи неопходног играча у ротацији и чврстоћу под кошем неопходну за финални меч са моћном селекцијом САД[9] Поразом у финалу 95-69 репрезентација и Савић освајају сребрену медаљу на Олимпијским играма.[10]

Киндер (1996-1998)[уреди]

Бранислав Прелевић у финалу купа Киндер побеђује Полти Канту 75-67 и осваја куп Италије. У првенству Италије освајају треће место у регуларном дела шампионата и стижу до полуфинала плеј оф-а где је у градском дербију Тимсистем предвођен Карлтоном Мајерсом и Ериком Мардоком био прејак. Зоран Савић заједно са Аријаном Комазецом и Браниславом Прелевићем носи екипу током сезоне и као други стрелац и први скакач екипе постиже 14.3 поена и 6.4 скокаова по мечу.[11] Крајем децембра игра своју прву Еуростарс утакмицу у Истанбулу на којој је био најбољи стрелац са 30 постигнутих поена.

у лето 1997. године Зоран Савић наступа за репрезентацију СР Југославије на Европском првенству у Шпанији. Његови мечеви на овом првенству остају упамћени по дуелима са Грегором Фућком.[12] Након пораза у групи од Италије, репрезентација СР Југославије се реваншира у финалу и побеђује 61-49. Савић још једном даје неизмеран допринос под обручима, поготово у одбрани, а постиже 5,7 поена по мечу током првенства.[4]

Пред почетак сезоне 1997-1998 екипа Киндера значајно мења састав. Стиже Савићев колега из репрезентације и повратник из НБА Предраг Даниловић, Радослав Нестеровић, Антоан Ригодо, Хуго Сконокини тако да пред почетак такмичења Киндер слови за фаворита у свим такничењима. Очекивања су и испуњена, а Зоран Савић силно доприноси томе. У Евролиги Киндер стиже до Фајнал фор-а у Барселони. У полуфиналу се Киндер састаје са Партизаном. У лакој победи 83-61 Савић убацује 23 поена и највише доприноси проласку у финале. У финалу Киндер се састаје са Аеком и у чврстој утакмици коју обележавају јаке одбране побеђује са 58-44, а Савић потпуно зауставља снажног Александера и постиже 7 поена и има 6 скокова. Одличним партијама у полуфиналу и финалу Зоран Савић заслужује наслов најбољег играча финала Евролиге.[4] У Италији, током сезоне бележи 10.3 поена и 5.8 скокова по утакмици. Киндер улази у плеј оф са првог места, стиже до финала и ту се опет састаје са Тимсистемом појачаним легендарним Доминик Вилкинсом. Након до последњег шута неизвесних 5 мечева екипа Киндера захваљујући сјајном Даниловићу подиже пехар првака Италије. Савић у финалној серији постиже 10.2 поена и има 6.2 скока у просеку.[4][13] Такође, у децембру 1997. године учествује у свом другом Еуростарс мечу одржаном у Тел Авиву.

Ефес Пилсен (1998-1999)[уреди]

Након одличне сезоне у Киндеру Зоран Савић прихвата издашну понуду богатих власника Ефеса и сели се у Турску. Те сезоне Ефес осваја суперкуп Турске победом над Улкером 73-63 уз Савићевих 6 поена. Лигашку сезону тим завршава поразом у финалу плеј офа од Тофаша са 4-2. Савић пропушта већи део сезоне због повреда, а на 19 утакмица које је одиграо постизао је 10 поена и имао 5 скокова у просеку.[14]

Барселона (2000-2001)[уреди]

Након повреде крајем марта 1999. године и три тешке операције колена Зоран Савић је паузирао скоро две године. Након повратка у Барселону током 1999. године, Зоран Савић почиње са поступним опоравком. Тренира два пута дневно са „Б“ тимом Барселоне да би након потпуног опоравка и повратка у форму, у јануару 2001, потписао уговор на 6 месеци и прикључио првом тиму Барселоне.[15][16] Након повратка на терен у јануару одиграо је 17 мечева и имао 2.9 поена 1.6 скокова.[4] Барселона завршава регуларни део сезоне на првом месту и без изгубљене утакмице у плеј оф-у стиже до финала где их чека Реал Мадрид. Са лаких 3-0 Барселона осваја своје 12., а Савић своје 4. првенство. У Купу Краља такође играју финале са Реалом и уз 25 поена Пау Гасола побеђују 80-77.[17] У Евролиги испадају у топ 16 фази од Бенетона са 2-0. По завршетку сезоне, управа Барселоне одлучује да не понуди нови уговор Савићу.[18]

Скипер (2001-2002)[уреди]

Убрзо Скипер нуди једногодишњи уговор Савићу који он потписује и након 3 године враћа у Болоњу.[19] Екипа Скипера игра добро током сезоне, а Савић играјући релативно мало и улазећи са клупе доприноси са 5.8 поена и 2,8 скокова за просечно 13 минута на терену. Завршавају регуларни део сезоне на првом месту и стижу до финала плеј оф-а где се састају са Бенетоном. И поред предности домаћег терена Скипер губи финале са 3-0 уз прекид при крају треће утакмице у Болоњи која је регистрована 20-0 за Бенетон. У Евролиги испадају у топ 16 групној фази, а у купу Италије у четвртфиналу.

Каријера генералног менаџера[уреди]

По завршетку сезоне 2001-2002 Зоран Савић одлучује да заврши играчку каријеру. Управа Скипера реагује и запошљава га као генералног менаџера. Ту функцију обавља од 2002. до 2005. године и за то време екипа осваја титулу првака Италије у сезони 2004-2005 и стиже до финала Евролиге 2004. године. Након тога избацивања екипе у аматерску лигу Савић се враћа у Барселону и постаје генерални менаџер КК Барселоне. На тој позицији се задржава до 2008. године и у том периоду Барселона игра Фајнал фор Евролиге 2006. године и осваја Куп Краља 2007. године.[1]

Остале активности[уреди]

По напуштању функције у Барселони оснива менаџерску агенцију коју и данас води.[1]

Бави се хуманитарним радом и један је од оснивача Групе 7.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в ((en)) invictus group
  2. ^ -{„Čelik, Historija}“. Kkcelik.com Приступљено 9. 12. 2012.. 
  3. ^ ((en)) Euroleague All the final fours 1988-2011
  4. ^ а б в г д ђ е ((en)) archive fiba
  5. ^ а б ((es)) ACB.com
  6. ^ ((en)) fibaeurope.com
  7. ^ ((Ελλ)) PAOK.gr
  8. ^ ((en)) euroleague.net - Paris 1991: A three-peat for the record books
  9. ^ Aleksandar Miletić (17. 6. 2007.). „{Politika, Atina najveća inspiracija}“. Politika.rs Приступљено 9. 12. 2012.. 
  10. ^ „{arhiva.srbija.gov, Susret dva "drim-tima"}“. Arhiva.srbija.gov.rs Приступљено 9. 12. 2012.. 
  11. ^ ((it)) legabasket
  12. ^ „{Politika, Jarić: Jos tri godine na visokom nivou, 07/05/2011}“. Politika.rs Приступљено 9. 12. 2012.. 
  13. ^ ((it)) Virtuspedia
  14. ^ ((en)) tblstat.net
  15. ^ „{Glas Javnosti, Ne dolazim u Zvezdu, ni na teren, ni u fotelju 05/06/2002}“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 9. 12. 2012.. 
  16. ^ „{ Glas Javnosti, Savić u Barseloni!,03/01/2001}“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 9. 12. 2012.. 
  17. ^ „{ Blic, Kraljevski naklon Saviću, 20/03/2001}“. Blic.rs Приступљено 9. 12. 2012.. 
  18. ^ „{Glas Javnosti, Drobnjak u NBA, 30/06/2001}“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 9. 12. 2012.. 
  19. ^ „{Glas Javnosti ,Savić u Skiperu, 30/06/2001}“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 9. 12. 2012..