Зорица
| Зорица | |
|---|---|
.JPG)
| |
| Мужјак | |
| |
| Женка | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | A. cardamines
|
| Биномно име | |
| Anthocharis cardamines | |
Зорица[1][2] (лат. Anthocharis cardamines) врста је лептира из породице белаца (лат. Pieridae). Распрострањена је по целој Европи, средњој Азији све до Јапана.
Изглед[уреди | уреди извор]
Зорица има распон крила између 30 и 46 mm. Горње стране крила су претежно беле боје. Труп је длакав и сив. Мужјаци су препознатљиви по наранџастим врховима предњих крила какве има само још мала зорица. Предња крила су тамносиве боје. Доња страна задњих крила у оба пола су жућкастомаслинастозелене до тамнозеленомермерне.[3]
-
Anthocharis cardamines ♂ -
Anthocharis cardamines ♂ △ -
Anthocharis cardamines ♀ -
Anthocharis cardamines ♀ △
_Anthocharis_cardamines_-_Foret_de_Bouconne,_France_-_male_dorsal.jpg)
_Anthocharis_cardamines_-_Foret_de_Bouconne,_France_-_male_ventral.jpg)
_Anthocharis_cardamines_-_Foret_de_Bouconne,_France_-_female_dorsal.jpg)
_Anthocharis_cardamines_-_Foret_de_Bouconne,_France_-_female_ventral.jpg)
Станишта[уреди | уреди извор]
Ова врста лептира живи у шумовитим стаништима. Појављује се чим се временске прилике стабилизују, па се може сматрати весником пролећа.[2] Често се среће на чистинама, рубовима шума, долинама, али и у урбаним и субрбаним подручјима, баштама и парковима.[4]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Јаја су у почетку беле, а након неколико дана наранџасте боје. Код ове врсте, чест је случај да у борби за храном једу једни друге. Из ових разлога женке приликом полагања јаја додељују биљци специјалну материју, која одбија друге женке. Ларва пролази кроз пет ступњева развоја. Зреле гусенице су у основи зеленог интегумента, међутим најуочљивији је прелаз између вентрума и дорзума, који је широк, бео и у регији субдорзума постепено прелази у зелену боју. Кратке сете које прекривају тело гусенице полазе са ситних, али папилозних, црних основа. Само тело је благо спљоштено. Почетком лета се налази у чаури на биљци где је јаје положено, где се налази и до пролећа, када се развија у одраслог лептира. Некад прође и две године пре него што гусеница постане лептир.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018.
- ^ а б „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 11. 02. 2015.
- ^ а б „Нотрањски парк”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 11. 02. 2015.
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Anthocharis Cardamines”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-18.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=440867 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)
- БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије (језик: српски) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2015)
