Зорка Карађорђевић
| Зорка Карађорђевић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 23. децембар 1864. |
| Место рођења | Цетиње (Књажевина Црна Гора) |
| Датум смрти | 16. март 1890. |
| Место смрти | Цетиње (Књажевина Црна Гора) |
| Гроб | Опленац |
| Порекло | |
| Династија | Петровић-Његоши Карађорђевићи |
| Отац | Никола Петровић-Његош |
| Мајка | Милена Петровић-Његош |
| Породица | |
| Супружник | Петар I Карађорђевић |
| Деца | Јелена Карађорђевић Милена Карађорђевић Ђорђе Карађорђевић Александар Карађорђевић |
Кнегиња Љубица-Зорка Карађорђевић (девојачко Петровић; 1864 — 1890) је била најстарија ћерка црногорског књаза, касније краља Николе I Петровића и супруга Петра I Карађорђевића.
Биографија [уреди]
Рођена је 23. децембра 1864. године на Цетињу. На крштењу је добила име Љубица, кум је био српски кнез Михаило Обреновић кога је у Цетињу на крштењу заступао државни саветник Ђорђе Ђоша Миловановић (1813—1885). [1] Од милоште је названа Зорка. Била је прво од укупно дванаесторо деце црногорског кнеза Николе I Петровића и кнегиње Милене.
За кнеза Петра Карађорђевића удала се 1883. године и са њим изродила петоро деце:
- Јелену, рођена 1884, била је супруга руског великог кнеза Ивана Константиновича, умрла 1962.
- Милену, рођена 28. априла 1886, умрла као дете 21. децембра 1887.
- Ђорђа, рођен 1887, абдицирао 1909. године у корист брата Александра, умро 1972.
- Александра, рођен 1888, био краљ Југославије (1921—1934), убијен 1934.
- Андрију, рођен и умро 1890. године.
Главна преокупација кнегиње Зорке за живота била је да њен супруг постане краљ Србије, те је стално била трудна у намери да претенденту на српски престо остави што више потомака. Умрла је 16. марта 1890. године, на порођају последњег сина Андрије, који је такође преминуо неколико дана после своје мајке. У жељи да помогне својој супрузи, Петар I позвао је лекаре из Беча, али несретној кнегињи није било помоћи. Умрла је са речима: „Биће краљ!“, мислећи на Петра Карађорђевића, што се и остварило 13 година касније након Мајског преврата.
Сахрањена је на Цетињу, али су њени земни остаци касније пребачене на Опленац. Иако је кратко живела кнегиња Зорка је оставила велики траг у историји као спона Србије и Црне Горе и као мајка југословенског краља Александра I Карађорђевића.
Референце [уреди]
- ^ Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, стр. 403-404, ISBN 86-19-01637-7
Спољашње везе [уреди]
