Зосима Палестински

С Википедије, слободне енциклопедије

Зосима (грчки Ζωσιμος, 460, Палестина - 560, манастир Јордан) био је монах јорданске породице.

Биографија[уреди | уреди извор]

Зосима

Живео у VI веку, за време владавине Јустинијана. Живео је од детињства у једном од манастира у околини Кесарије Палестинске и, описивао га је Димитрије Ростовски (митрополит Ростовски).

Зосима је мучила непријатна мисао да ли ће бити човек у пустињи, а анђео се појавио и на то му рекао:

" Зосима! Ты усердно подвизался, насколько это в силах человека, и доблестно прошел постнический подвиг. Однако нет человека, который мог бы сказать о себе, что он достиг совершенства. Есть подвиги, неведомые тебе, и труднее пройденных тобою. Чтобы познать, сколько иных путей ведут ко спасению, покинь страну свою, как славнейший из патриархов Авраам, и иди в монастырь, лежащий при реке Иордане. "

Марија Египћанка[уреди | уреди извор]

Зосима се преселио у манастир Јордан, стојећи на ивици пустиње. Видео је и разговарао са Маријом Египћанком у периоду њеног живота у пустињи. Он ју је пронашао, причестио и сахранио. После смрти Марије Египћанке, он је говорио о свом животу монасима манастира, где је живео. Касније Живот Свете Марије био је написан од стране Софронија Јерусалимског (патријарх Јерусалима).

Зосима и Марија

Иконографија[уреди | уреди извор]

Зосима Палестински са Маријом Египћанком (Грчка, 17. в.) Неоригиналани записи дају следећи опис о изгледу Зосима: "... лик стар и сед,са брадом." Приче у вези живота Марије Египћанке су повезане са Зосимом. Марија стоји нага и Зосима јој даје плашт, а затим јој даје Свето Причешће док стоји у реци Јордан.

Зосима дарива одећу Марији

Слике Зосима су ретке. Његове слике се могу наћи по прелепим фрескама из Кападокијске цркве и цркве у Новгороду (Црква Преображења).

У XVII веку у руској цркви се појављују иконе Свете Марије где постоји приказ Зосима (њихов број у неким случајевима достиже 5-8). Зосимова позната слика у усправној минијатури се може видети на пример, у Кијеву насликана 1397. Приказан је такође и у псалмима (Пс. 118).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гагинский А. М., Шевченко Э. В. Зосима Палестинский // Православная энциклопедия. Том XX. — М.: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», — С. 344—346. — 752 с. — 39 000 экз. —. 2009. ISBN 978-5-89572-036-3.
  • Зосима, отшельник палестинский // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.