Зубни каменац
Из Википедије, слободне енциклопедије
Зубни каменац настаје накупљањем анорганских супстанци (минерала) у плаку. Минерализација плака настаје углавном у предјелима гдје се налазе излази великих пљувачних жлијезда: паротидна жлијезда – букално у предјелу молара, сублингвална жлијезда – лингвално у предјелу инцизива. Минерализација настаје јер је пљувачка преплављена са калцијумом (Ca). Зубни каменац је грађен у облику ламела, што доказује да настаје кроз дужи период.
Сам каменац није кариоген нити води ка пародонтитису, али бактерије и плак који се на каменцу накупљају и у њему налазе, су фактори настанка наведених болести.[1]
Садржај |
Подела [уреди]
- Субгингивални каменац
- Супрагингивални каменац
Терапија [уреди]
Ручни инструменти:
- Срп/ скалер (енгл. scaler) – само супрагингивално
- Кирета – само субгингивално
- Универзална кирета – субгингивално и супрагингивално
- Грејси кирете (Gracey) – специјални иструменти за само једну зубну површину
Звучни и ултразвучни инструменти:
Референце [уреди]
- ^ E.Hellwig: Einführung in die Zahnerhaltung, 4. Auflage Urban&Fischer, 2007. ISBN-13 978-3-437-05580-5
- ^ Georg Fr Händel (2005). Zahn-, Mund-, Kieferheilkunde 4. Konservierende Zahnheilkunde und Parodontologie. Thieme Georg Verlag. ISBN 3-13-593702-X.
