Ибрахим-паша Паргалија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ибрахим-паша Паргалија
Sebald Beham - Pargali Damat Ibrahim Pascha ca 1530.jpg
Опис Ибрахим-паше на немачком преводу писма који је Ибрахим-паша послао командантима Бечa током опсаде 1529.
Датум рођења 27. јун 1493.
Место рођења Парга, Ottoman flag Османско царство
Датум смрти 15. март 1536.
Место смрти Цариград, Ottoman flag Османско царство
Земља службе Ottoman flag Османско царство
Звање Сераскер
Велики везир
Битке Освајање Београда (1521)
Мохачка битка 1526.
Опсада Беча 1529. године
Функције 35. Велики везир Османског царства
Мандат 27. јун 152314. март 1536.
Претходник Пири Мехмед паша
Наследник Ајас Мехмед паша

Ибрахим-паша Паргалија (тур. Pargalı İbrahim Paşa; 27. јун 1493. Парга15. март 1536, Цариград) је био велики везир Османског царства у време султана Сулејмана Величанственог.

Био је познат и као Френк Ибрахим-паша (Френк-Западњак, због тога што је имао западне манире), Дамат Ибрахим-паша (Дамат-зет, био је ожењен султановом сестром), Макбул Ибрахим-паша (Макбул-Омиљен), које је касније промењено у Мактул Ибрахим-паша (Мактул-Погубљен), након што је погубљен у Топкапи палати. Рођен је као православни Грк у Парги. Био је велики пријатељ султана Сулејмана. У почетку је био соколар, након тога управник двора, и на крају велики везир.

Сумња се да је погубљен по наређењу Сулејманове жене Хурем.

Рани живот[уреди]

Ибрахим је рођен 1493. у граду Парги на обали Јонског мора као син грчког рибара. Из родног места је данком у крви одведен у Манису где га је на пијаци робља купила нека богата удовица. У њеној служби Ибрахим је стекао широко образовање. Упознао се са делима великих грчких филозофа, арапских математичара и астролога и научио стране језике (поред грчког и турског говорио је и персијски, италијански и српски језик). Поред тога Ибрахим је свирао виолину, задивљујући свакога ко би га чуо.

Успон[уреди]

Ибрахимов успон почиње његовим познанством са будућим султаном Сулејманом који је као престолонаследник управљао Манисом. Према легенди, док је шетао улицама Манисе, Сулејман је запазио младог роба који је свирао виолину и узео га у своју службу. Тако је Ибрахим прво обављао функцију главног соколара на двору у Маниси, а по смрти султана Селима Ибрахим полази са Сулејманом у Истанбул. Ту је 1523. Ибрахим постављен на високи положај управника двора и надзорника султанових одаја (тур. хас ода баша). Истакао се приликом освајања Београда 1521. и заузимања Родоса 1522/3. После ових победа, године 1523. султан Сулејман одлучује да „пензионише“ старог Пири Мехмед-пашу, на место великог везира поставља Ибрахима и даје му звање беглербега Румелије. Исте године Ибрахим се жени Хатиџе-султанијом, сестром султана Сулејмана, чиме је учврстио свој положај у држави и на двору. Пред велики поход на Беч Сулејман је именовао Ибрахима за врховног команданта турске војске (сераскера).

И на дипломатском пољу Ибрахим-паша је имао знатних успеха. Користећи разне тактике, направио је повољне споразуме са западним владарима. Био је у добрим односима са Млецима, који су га називали Ибрахим Величанствени. Успео је 1533. да убеди Карла да врати Турцима Мађарску као вазалну државу. Са француским краљем Франсоа Првим је 1535. постигао споразум којим су Француској дате трговинске повластице повластице у замену за француску помоћ у рату са Карлом V. Последице овог споразума јесу заједничке турско-француске поморске акције у Средоземљу и зимовање турске флоте у Тулону.

Палата Ибрахим-паше, данас Музеј турске и исламске уетности

Пад[уреди]

Паду вољеног Сулејмановог великог везира највише су допринели сукоби са султанијом Хурем и превелике личне амбиције. Са султанијом Хурем је био у дугогодишњим лошим односима. Разлог њиховог сукоба је био тај што је Ибрахим подржавао најстаријег султановог сина Мустафу (који је био син Сулејманове прве жене Махидевран) а Хурем је видела неког од својих синова као будућег султанa. Сулејману се замерио током рата са Сафавидима, господарима Персије. То је био први Сулејманов поход на исток, 1533. султан је опет именовао Ибрахима за сераскера (врховног заповедника восјке). После тога су се јавиле гласине да је Ибрахим-паша припремао заверу против султана. Султан је дошао на ратиште 1534. где је са Ибрахимом заузео Багдад. До султана је доспело писмо писано Ибрахимовом руком у којем се потписао као сераскер-султан. Свестан великих амбиција свог великог везира Сулејман је (можда и на наговор Хурем-султаније) наредио да се Ибрахим-паша погуби. Пошто се претходно заклео Ибрахиму да никад неће страдати од његове руке, Сулејман је прво морао да обезбеди фетву тј. да изгради џамију да би се искупио због прекршене заклетве. Према писању Сулејманових биографа он је најавио фетву седам дана пре Ибрахимовог погубљења и тих седам дана је насамо вечерао с њим дајући му тако прилику да побегне или чак да убије султана. Иако његова писма сведоче да је знао шта га чека, Ибрахим-паша није покушао да се спасе остајући покоран свом султану до краја. Нађен је задављен у Сулејмановим одајама 14. марта 1536, сахрањен је без икаквог обележја у дворишту једне текије у Галати.

У популарној култури[уреди]

Лик Ибрахим-паше се појављује у турској ТВ серији „Сулејман Величанствени” (тур. Muhteşem yüzyıl) и тумачи га глумац Окан Јалабик.

Види још[уреди]



Претходник:
Пири Мехмед паша
35. Велики везир Османског царства
27. јун 152314. март 1536.
Наследник:
Ајас Мехмед паша
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}