Иван В. Лалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван В. Лалић

Иван В. Лалић
Иван В. Лалић

Општи подаци
Датум рођења 8. јун 1931.
Место рођења Београд (Краљевина Југославија)
Датум смрти 28. јул 1996.
Рад

Иван В. Лалић (8. јун 193128. јул 1996) је био српски песник, есејиста и преводилац, један од најистакнутијих песника неосимболистичке струје у савременој српској поезији.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду 1931. године, где је радио неко време као новинар и уредник Радио Загреба; био је уредник у „Просвети“ и „Нолиту“.

Својом поезијом преко артизма, уравнотежених слика и духовне сабраности обновио је линију симболистичког песништва. Трагајући за класичном мером песме и налазећи песничко надахнуће у литератури, Лалић се у својој поезији окретао Византији и античком свету. Такође је био изврстан преводилац, есејиста и критичар. Иван В. Лалић је ушао у књижевну критику као хроничар часописа, најпре „Летописа Матице српске“, а потом београдске „Књижевности“. Његову критику одликује објективност, као и искуство које у њу уноси.

Приредио је неколико антологија и зборника. Бавио се преводилаштвом, нарочито препевима; тако је између осталог приредио „Антологију новије француске лирике“ (од Бодлера до наших дана) и изборе песама Хелдерлина (Нолитова награда) и Пјер Жан Жува. Аутор је радио-драме „Мајстор Хануш“ (награда Југословенске радиодифузије).

Дела[уреди]

Писао је есеје и критике:

Награде[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :