Иван В. Лалић
| Иван В. Лалић | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 8. јун 1931. |
| Место рођења | Београд (Краљевина Југославија) |
| Датум смрти | 28. јул 1996. |
| Рад | |
Иван В. Лалић (8. јун 1931 — 28. јул 1996) је био српски песник, есејиста и преводилац, један од најистакнутијих песника неосимболистичке струје у савременој српској поезији.
Садржај |
[уреди] Биографија
Рођен је у Београду 1931. године, где је радио неко време као новинар и уредник Радио Загреба; био је уредник у „Просвети“ и „Нолиту“.
Својом поезијом преко артизма, уравнотежених слика и духовне сабраности обновио је линију симболистичког песништва. Трагајући за класичном мером песме и налазећи песничко надахнуће у литератури, Лалић се у својој поезији окретао Византији и античком свету. Такође је био изврстан преводилац, есејиста и критичар. Иван В. Лалић је ушао у књижевну критику као хроничар часописа, најпре „Летописа Матице српске“, а потом београдске „Књижевности“. Његову критику одликује објективност, као и искуство које у њу уноси.
Приредио је неколико антологија и зборника. Бавио се преводилаштвом, нарочито препевима; тако је између осталог приредио „Антологију новије француске лирике“ (од Бодлера до наших дана) и изборе песама Хелдерлина (Нолитова награда) и Пјер Жан Жува. Аутор је радио-драме „Мајстор Хануш“ (награда Југословенске радиодифузије).
[уреди] Дела
- Бивши дечак (1955)
- Мелиса (поема) (1959)
- Аргонаути и друге песме (1961)
- Време, ватре, вртови (Змајева награда) (1961)
- Сметње на везама (1975)
- Страсна мера (1984)
- Византија (1987)
- Изабране и нове песме (1969)
- Ветровито пролеће(1956)
- Чини (1963)
- Круг (1968)
- Велика врата мора (1958)
- Песме (1987)
- Писмо (1992)
- Четири канона (1996)
Писао је есеје и критике:
[уреди] Награде
- 1995 Награда Браћа Мицић
- 1996 Награда Васко Попа
