Иван Гошњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИВАН ГОШЊАК
Иван Гошњак
Иван Гошњак
Датум рођења 10. јун 1909.
Место рођења Огулин, Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 8. фебруар 1980. (71 год.)
Место смрти Београд, Социјалистичка Република Србија СР Србија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Супруга Теа Гошњак
Професија војно лице

Члан КПЈ од 1933.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
Служба Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Године службе 19371939. и 1941—1974.
Чин генерал армије

Функција Савезни секретар за
народну одбрану СФРЈ
Мандат 19531967.
Претходник Јосип Броз Тито
Наследник Никола Љубичић
Народни херој од 17. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден слободе
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Иван Гошњак (Огулин, 10. јун 1909Београд, 8. фебруар 1980), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-армије ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 14. јануара 1953. до 16. маја 1967. године обављао је дужност Савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. јуна 1909. године у Огулину. Завршио је столарски занат у Сиску. Као млади радник је био учесник револуционарног радничког покрета, а 1933. и члан КПЈ[1].

По одлуци Партије, 1935, послат је у „Лењинову школу“ у Москви. Од јануара до краја марта 1937. године похађао је је курс за војно усавршавање у Рјазану. По одлуци Партије, упућен је 1937. у Шпанију, где је учествовао у борбама. Најпре је постављен за заповедника чете, а потом за заменика командира батаљона, оперативног официра бригаде и на крају за заменика команданта бригаде[2]. Имао је чин капетана.

После слома Шпанске републике, Гошњак се са осталим добровољцима из Југославије нашао у француским логорима и ту дочекао окупацију Француске. Успео је да побегне из логора 1941. и да се пробије преко окупиране Европе и половином 1942. најпре долази на Банију, затим одлази у Горски котар у партизански Главни штаб Хрватске, где постаје заменик команданта штаба НОВ и ПО[3]. Новембра 1942. Врховни штаб га је поставио за команданта Првог хрватског корпуса НОВЈ, а наредне године и за команданта Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и на тој дужности остао је до краја рата[1].

Крајем маја 1945. године, именован је за команданта Друге армије ЈА. Од краја 1945. био је на разним функцијама при Министарству народне одбране све до 1967, када је постављен за члана Савета федерације.

У чин генерал-потпуковника унапређен је 1944, у чин генерал-пуковника 1947, а у чин генерала-армије 1953. Као заменик врховног команданта оружаних снага 1963. године, Гошњак је предлаган за ново унапређење у чин генералa,[a] али га није добио. Активна војна служба му је престала 1974. године. Био је члан Централног комитета је од 1948, а Председништва ЦК СКЈ од 1966. Биран је за посланика Скупштине СФРЈ и за члана Савезног одбора СУБНОР-а Југославије.

Умро је 8. фебруара 1980. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Одликовања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941. године; Ордена слободе и више домаћих и страних одликовања.[2] Орденом народног хероја Југославије одликован је 17. новембра 1953. године.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Пети највиши чин у Југословенској народној армији. Еполете су садржале пет петокраких звездица.

Референце[уреди]

Литература[уреди]