Иван Рибар

Из Википедије, слободне енциклопедије

ИВАН РИБАР
Иван Рибар и Тито, на Сутјесци, јуна 1943.
Датум рођења:	21. јануар 1881.
Место рођења:	Вукманићи, код Карловца, Аустроугарска
Датум смрти:	2. фебруар 1968.
Место смрти:	Загреб, СР Хрватска, СФРЈ
Професија:	правник
Члан КПЈ од:	1942.
У току НОБ-а:	председник АВНОЈ-а

Др. Иван Рибар, (1881-1968), хрватски и југословенски политичар, један од најближих Титових сарадника.

[уреди] Биографија

Рођен је у 21. јануара 1881. године у селу Вукманићи, код Карловца. Потиче из сиромашне сељачке породице. Средњу школу је завршио у Карловцу, Права је студирао у Загребу, Прагу и Бечу, а докторирао на свеучилишту у Загребу. Припадао је хрватској напредној омладини и активно учествовао у свим акцијама против мађарона и франковаца, а за народно јединство, слободу и независност Хрватске. Један је од оснивача Хрватске напредне демократске странке.

Као члан Хрватско-српске коалиције изабран је први пут за народног заступника у Хрватском сабору, 1913. године. Био је и члан заједничког парламента у Пешти.

За време Првог светског рата, иако изабрани народни заступник, био је талац, затим отеран на источни фронт против царске Русије. Тада је потписао познати позив Соколима да се боре за ослобођење и уједињење.

Године 1918. постаје члан Централног одбора Народног вијећа у Загребу, а 1919. године председник Привременог народног представништва Краљевине СХС. Године 1920. изабран је за народног посланика као члан Демократске странке, а Председник Уставотворне скупштине постаје исте године и на том месту остаје све до 1922. године. Борио се за споразум и сарадњу са Хрватском Сељачком Странком (ХСС). Преседавао је скупштинском расправом, када је Пуниша Рачић убио Стјепана Радића и ранио његовог брата. После завођење диктатуре краља Александра, тражио је да његова странка апстинира.

У току Шестојануарске диктатуре радио је са истакнутим интелектуалцима на оснивању Народног фронта слободе. Затим је био активан члан Удружене опозиције, па је због тога, заједно са Драгославом Смиљанићем, исључен из Демократске странке. За све време диктатуре бранио је комунисте пред судом.

Од 1937. године повезује своју групу (Демократска левица) са Народним фронтом који је основан на иницијативу тадашње илегалне Комунистичке партије Југославије.

Почетком 1941. године солидарисао се са политиком активног отпора непријатељу. После дизања оружаног устанка у Србији, једно време је илегално боравио у Београду, а потом илегално отишао у Загреб одакле се пребацио на ослобођену територију. Током 1942. године је примљен у чланство КПЈ и радио је на припремама за сазивање АВНОЈ-а. На Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу 26. и 27. новембра 1942. године изабран је за председника АВНОЈ-а на коме положају је остао све до 1945. године.

У рату је изгубио оба своја сина: Јурицу и Иву, као и супругу Тоницу.

После рата, непрекидно је биран за посланика у Народној скупштини ФНРЈ и у Сабор НР Хрватске. Од краја 1945. до 1953. године био је Председник Президијума Народне скупштине ФНРЈ. Једно време је био и члан Савезног одбора ССРНЈ.

Из политичког живота се повукао 1960. године. Живео је у Загребу, где је и умро 2. фебруара 1968. године, као генерал-мајор ЈНА у резерви.

Носилац је бројних југословенских одликовања. Одликован је:

• Орденом јунака социјалистичког рада.
• Орденом Југословенске заставе,
• Орденом народног ослобођења,
• Орденом братства и јединства,
• Орденом заслуге за народ и
• Орденом партизанске звезде I реда.

[уреди] Литература

• Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година
• Војна енциклопедија, (књига 8), Београд 1974. година

	Председници скупштине ФНРЈ и СФРЈ
	И. Рибар (1943-1945) | Л. Соколов (1945) | В. Симић (1945-1953) | М. Ђилас (1953-1954) | М. Пијаде (1954-1957) | П. Стамболић (1957-1963) | Е. Кардељ (1967-1971) | М. Тодоровић (1971-1974) | К. Глигоров (1974-1978) | Д. Марковић (1978-1982) | Р. Диздаревић (1982-1984) | Д. Алимпић (1984-1986) | М. Розић (1986-1988) | С. Глигоријевић (1988-1992)

Председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Рибар | Тито | Колишевски | Мијатовић | Крајгер | Стамболић | Шпиљак | Ђурановић | Влајковић | Хасани | Мојсов | Диздаревић | Дрновшек | Јовић | Месић